Инспиративне и опомињуће судбине
Ауторка и водитељка емисије „Здрава прича РТС ординација” Марија Поповић о новом формату: ГЛЕДАОЦЕ МОТИВИШЕМО ДА ИСТРАЈУ И ДА СЕ БОРЕ
Некадашња емисија „РТС ординација”, овог новембра на РТС 1 добила је обновљени концепт, те ауторка Марија Поповић представља нови формат „Здрава прича РТС ординација”, који недељом у 14 часова доноси свеж приступ здрављу и корисне савете.
Након година бављења медицинским темама, Марија сада отвара врата причама које говоре о свакодневном животу - нашим односима, емоцијама, навикама и изазовима који показују колико смо заиста „здрави”. За „Дневников” ТВ магазин Марија открива да је нова сезона посвећена инспиративним, али и опомињућим судбинама. Говори и о изазову чувања истине у ери друштвених мрежа, као и о томе како се гради поверење са људима који у студију говоре о својим најтежим тренуцима. Све то, каже она, има само један циљ, а то је да гледаоци у свакој епизоди пронађу по једну малу, али важну, здраву причу за свој живот.
- Као да се она стара „у здравом телу здрав дух” у овом времену у коме живимо мења. Као да се у ваздуху осећа вапај обичних људи да некако сачувају „здрав дух” - да би тело могло да остане здраво. Стрес, притисци, неизвесности, бриге - све је то што утиче на нашу вољу, снагу, мотивацију. Све чешће чујемо људе да губе смисао живота, да упркос томе што имају за кога да се боре - као да одустају. Бриге и немоћ некога брже, а некога спорије савладају. Све то је било довољно да пробамо да се на неко време окренемо причама које нашим гледаоцима могу да помогну да се мотивишу, да истрају и да се боре - истиче Марија на почетку нашег разговора.
Како успевате да пронађете меру између инспирације и драме у причама о породицама са много деце, особама са Дауновим синдромом, тешким судбинама и трагедијама, а да емисија никада не склизне у сензационализам?
- Ако у себи носите снажан осећај да никада у животу у било којој ситуацији „не радите другима оно што не бисте волели да раде вама” онда знате меру. Знате шта је за јавност, а шта не. Знате када ћете неки део исповести оставити да остане приватност оног са ким разговарате, јер су емоције као бујица. Носе све пред собом. Наш задатак као аутора је да знамо шта је од тога битно за наше гледаоце, а шта је сензација која одликује ТВ станице ниских страсти, јер је време колосеума прошло давно и нема потребе да га оживљавамо у савремено доба.
Како успевате да људима у студију пружите довољно сигурности да проговоре о својим болестима, траумама и губицима, а истовремено останете професионалац и како објашњавате да баш такве, најтеже животне приче на крају најдубље инспиришу гледаоце који, парадоксално, сви теже лагодном животу?
- Већ следећа емисија показује како тешке приче могу да постану здраве приче за гледаоце. Говорићемо о једној од најопасних појава које нас окружују - саобраћају. На 40. годишњицу погибије чувеног фудбалера Партизана Драгана Манцеа у студио долази његов брат да заједно отворимо фасциклу са фотографијама која није отворена од трагедије. Брат Горан долази да младе упозори на ризике вожње због које је остао без најближе особе на свету. У „Здравој причи” о здравом односу према саобраћају говориће и човек који је због невезивања појаса остао непокретан. Важну причу за публику доноси и брат жене из Бањалуке која је више од 30 година била у коми након несреће са друговима, а само једна погрешна одлука прекинула јој је младост. Као опомена биће и животна драма Панчевца који је после пада са мотора имао скоро 30 операција и препун је метала, па га зову Робокап. Ово је само један пример како саговорници могу и зашто прихватају да говоре за „Здраву причу - РТС ординације”.
Ви себе називате „дугопругашем”. Која је била ваша најзахтевнија професионална деоница - период у којем сте морали да покажете највећу личну и професионалну издржљивост, о коме се јавно готово ништа не зна, и на који начин је управо тај период обликовао ваш данашњи приступ послу и људима?
- Читава моја каријера је почела уласком на „главни улаз”. Нико ме није пустио на споредни, преко терасе, кроз подрум или прозор сутерена. Овим послом се бавим због гледалаца који су то препознали и дали мом раду толико поверење да заједно имамо снагу да задржимо професионалност. Због унутрашњег задовољства да моји сународници покушају да живе квалитетније, боље и здравије и даље имам мотив. Ако бих набрајала шта ми се све дешавало током каријере не би било укусно, јер људи не би могли да верују шта један аутор емисије о здрављу мора да прође да би опстао. Тврдим да непријатељи својим потезима више ураде за вас него пријатељи.
Колико је данас, у ери друштвених мрежа и брзог садржаја, тешко задржати телевизијску емисију као поуздан извор истине у области здравља и живота?
- Највећа препрека да истина стигне до свих којима је потребна је то да често не траже истину, већ да потврде оно у шта верују. Тај простор користе вешто они који продају робу и услуге из ове области. То сам видела спремајући годинама једну занимљиву рубрику „РТС ординације” „Истине и заблуде”. Увек је почињало претраживањем форума и друштвених мрежа како бих видела у какве су људи ствари поверовали и понекада је то било запањујуће. Нас као тим охрабрује то да један добар део популације гледа наш садржај на телевизији у реалном времену, добар део „враћа” како би погледао, а јако важно је да је Јутјуб канал „РТС ординација” добио награду ове компаније и да има масовну гледаност - што значи да сви узрасти гледалаца из земље и региона могу да чују проверене ствари.
Често истичете да се многи људи плаше прегледа јер страхују да ће им „нешто пронаћи”. Који је, из вашег искуства, најјачи аргумент или пример из праксе који заиста помаже да се тај страх превазиђе?
- Најлепши осећај који један човек може да има је када му дају рођено дете у руке након рођења, а други за њим је, чврсто верујем, када изађете од лекара после реченице: „Све је добро!”. Тај осећај не смете себи да ускратите. С друге стране, сви они који нису деценијама били код лекара, а они су у овој замци највише, морају да нађу мотивацију споља - децу, најмилије, будућност са унуцима. Не да ураде због себе нешто добро за здравље, већ због лепе будућности са онима који их воле.
Србија у замци лоших навика
Које је најопасније токсично здравствено уверење које примећујете у јавности данас?
- Мислим да је ово што виђамо по друштвеним мрежама нека врста јефтиног хумора у који је уграђено одушевљавање преједањем и алкохолом као сврхом постојања. Стварање симбола мушкости и идентитета кроз неконтролисано јело и пиће, бахатост на слављима, одушевљавање великим, масним порцијама и целокупно величање „самодеструкције” је опасно, јер на њега „належу” и нове генерације. Знамо да десетине хиљада људи у Србији годишње умре од кардиоваскуларних болести, и жене, не само мушкарци. То је убедљиво највећи узрок смртности. То је замка која је највећа, а онда следе инсулинска резистенција као предворје дијабетеса, за који не зна много људи да је има.
Шта вам је родитељство помогло да боље пренесете у емисији, а шта вас је телевизија научила о родитељству?
- Најбоља одлука у животу ми је била да се млада удам и да млада родим дете. Данас имам још једну „другарицу”, коју највише волим. Софија има 16 година и са мном мења гардеробу и шминку. Одрастање једне даме је велики задатак, али и свакодневна опомена да се не помешају приоритети. Каријера увек мора бити иза здравља, родитељства, љубави. Телевизија је као и сваки други посао, али има једну карактеристику - ако погрешите сви ће видети. Такво је и родитељство - ако погрешите сви ће видети, кроз понашање вашег детета, шта сте радили.
Ви и супруг Милан Поповић сте из исте професије, али градите различите ауторске приступе. Да ли је било професионалних „судара мишљења” који су вас одвели до важне брачне лекције?
- Миланова љубав су теренске приче „Задња кућа”, „Србија”, „Моја дедовина”, иако је успешно радио и осмишљавао концепте новогодишњих програма, емисија попут „60 најлепших народних песама” и сл. С друге стране, ја сам аутор за студио. Нама је то као да радимо две различите професије, којима је основа иста - одвајање битног од небитног. У томе је суштина новинарског рада. Да публика приграби оно што јој треба. Емоција или савет. Тајна нашег успеха је у томе што функционишемо „системом скија”- како то зовемо. Када један има велику прекретницу у послу, други га прати као задња скија. Онда следи промена. Што се тиче „судара мишљења” нема их много, јер делимо исте животне вредности.
Када погледате све што сте радили кроз телевизију и друштвене мреже, која је порука или идеја коју бисте желели да публика понесе са собом - оно што заиста сматрате суштинским за здрав и испуњен живот?
- Постављање животних приоритета како ваља, а не како вам баш ти медији и друштвене мреже намећу, задатак је сваког од нас. Ако сте сви у кући здрави пред вама је цео свет. Ако сте сложни и волите се одатле црпите снагу да на послу будете снажни. То је предуслов да добро радите свој посао, будете упорни и фокусирани, а онда ће доћи и новац. Успех привлачи новац, а новац нико није стигао кад га је јурио. Ако знате колико вам је новца довољно онда ћете имати довољно да будете срећни, задовољни, да сте сложни и да се волите и да сачувате здравље. Ако неко или нешто у једној породици помеша ове карте онда настају проблеми.
Ивана Јапунџа
