(VIDEO) „Odmarale dušu” pa navezle za Ginisa ČLANICE „HESTIJE” OSTAVILE PEČAT NA MONUMENTALNOJ ZAVESI BUDIMPEŠTANSKOG POZORIŠTA
Udruženje „Hestia“ već decenijama neguje kulturnu baštinu Opštine Mali Iđoš, čuvajući tehnike stare više vekova.
U feketićkoj Mesnoj zajednici jednom nedeljno okupi se dvadesetak žena, različitih nacionalnosti – Mađarice, Srpkinje, Crnogorke, Bosanke – koje svoju strast prema ručnim radovima pretvaraju u pravu umetnost. Vezu, heklaju, pletu ili pak prave tzv. čipku na batiće: na valjkastom jastuku punjenom piljevinom prepliću konce stvarajući željenu šaru iliti naličje jedinstvene aplikacije koja se može prišiti na jastuke ili velike stolnjake, a kakva se može videti na ešarpama i garderobi Italijanki, Špankinja i Ruskinja.
– Za mene je vez više od hobija: tako odmaram dušu – kaže Marta Major, koja je to naučila od svoje majke pre četrdeset godina, dok se udruženju pridružila pre dve decenije, a od 2012. kao predsednica vodi grupu sa entuzijazmom koji inspiriše sve oko nje.
Zavesa za Ginisa
U Mađarskom narodnom pozorištu (Nemzeti Színház) u Budimpešti, 14. decembra svečano je predstavljena monumentalna nova zavesa, koju su ručno ukrasile 104 vezilje iz celog Karpatskog basena, prema dizajnu tekstilne umetnice Melinde Kustan. Somotska tkanina je nekoliko puta „putovala“ kroz ceo region, dok su vezilje, u svojim domovima, realizovale motive koji su im povereni, a među njima i četiri članice „Hestije”, pa i naša sagovornica. Pola tone tešku, zavesu na 167 kvadratnih metara krasi 67 tradicionalnih mađarskih motiva u zlatu.
– Ovaj događaj, koji je otvorio mađarski ministar kulture, na najbolji način je zaokružio godinu za nama. Veoma smo ponosne što su prepoznate žene iz ovako male opštine: ja iz Malog Iđoša, a tri iz Feketića, i što je već predat zahtev da se jedinstven poduhvat upiše u Ginisovu knjigu rekorda – kaže Marta Major za „Dnevnik”, dodajući kako je istu čast dobilo ukupno 11 osoba iz Vojvodine: pored njih, četiri vezilje iz Stare Moravice, dve iz Horgoša, te jedna iz Kanjiže.
Kumanska tradicija
Sagovornica podseća da je mađarskim življem, koji zapravo pripada kumanskom narodu, Feketić naseljen pre 240 godina. Otud čuvaju ćurčijsku veštinu veza na kožnim prslucima, vez na kaputima od pustovane vune, ali i na jastučnicama, za koje se umesto konca upotrebljavala vunica. Najčešći motivi su ruže i lale u pastelnim bojama koje se prelivaju od svetlih ka tamnijim ili obrnuto, što ih razlikuje od jarkih nijansi karakterističnih za, recimo, kaločanske ručne radove.
Takođe dodaje da svaka generacija, htela – ne htela, tradiciji pomalo doda i oduzme, jer je teško nabaviti odgovarajući valer, samim tim i što su fabrike konca u Mađarskoj i u Hrvatskoj prodate, te odnedavno u Turskoj pronalaze zamenu, mada ne i identične nijanse.
– Svake godine krajem juna idemo u kampove u Mađarskoj, gde učimo kako da sa starih predmeta skinemo šare i da ih u modernom ruhu nacrtamo, dizajniramo, dok u Staroj Moravici imamo aktivnosti u maju odnosno septembru, u zavisnosti od projekata – kaže. – Budući da prodaja ručnih radova nije toliko aktuelna, najčešće ih poklanjamo na čajankama ili druženjima.
Velika izložba na Belom dvoru
Učestvuju na različitim izložbama i manifestacijama, gledajući da uvek prikažu nešto novo što su napravile.
– Pre dve nedelje u Knjaževcu je održano takmičenje gde je naša članica osvojila prvo mesto za obredni peškir sa bosanskim motivima. Za sledeću godinu pripremamo kuvarice, peškire i jastučnice sa likovima kraljice Marije i kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, jer će u aprilu na Belom dvoru biti velika izložba, pod pokroviteljstvom princeze Danice – ističe.
Kako dodaje Marta Major, članice su Saveza ljubitelja ručnih radova Vojvodine. On stoji iza velike manifestacije koja okuplja do 60 udruženja kako bi svako pokazalo šta je tokom godinu dana uradilo i kako bi najbolji bili nagrađeni.
– Početkom godine raspišu konkurs sa zadatkom, a 2026. će to biti pokrstice (šavovi u obliku slova iks) – napominje sagovornica. – Na Međunarodnoj izložbi ručnih radova i kolekcionara, koja postoji već 54 godine, a sledeća će biti održana u Kanjiži, član sam žirija od 2019. i zadatak mi je da pregledam preko 2.000 radova kako bismo ih ocenili i nagradili.
Feketićka višnja
A Dani sela i Dani višanja u Feketiću prilika su da, pored ručnih radova, pokažu svoje kulinarske veštine.
– Od čuvene feketićke višnje može svašta da se napravi: kompot, džem, slatko, sok, vino, rakija, sušeno voće... Umesimo 20 vrsta kolača, za koje nam materijal obezbedi mesna zajednica, pa prodajemo – kaže Marta.
Za gastronomska takmičenja nemaju kapaciteta budući da „Hestiju” čine mahom starije meštanke, od 70 godina pa naviše.
– U neku ruku, mogu da shvatim zašto mlađe nisu zainteresovane: imaju decu, ne stižu. Jer, ako si član udruženja, to ti je isto jedna obaveza: imamo radionice, druženja, čajanke, izložbe koje ponekad traju po nedelju dana. Kako žene odlaze u penziju, polako nam se pridružuju. Evo, jedna je tek nedavno naučila da veze, a već je osvojila prvo mesto na konkursu, što joj je veliki podsticaj – zaključuje sagovornica.
Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
