MALI IĐOŠ IMA SVOG „DUŠANA SILNOG” Kulturni centar više od decenije spaja muziku i igru, a ovo su njihovi ravnopravni članovi!
Kulturni centar „Car Dušan Silni Feketić” postoji 11 godina, baveći se očuvanjem vere, tradicije, kulture i običaja srpskog naroda na teritoriji opštine Mali Iđoš.
Kako kaže osnivač, a ujedno i predsednik Goran Đukić, prepoznatljivi su pre svega po velikim manifestacijama: januarskim Danima svetosavlja, jedinstvenim po tome što prevazilaze okvire školske slave, kao i Gospojinskim danima, koji se održavaju krajem avgusta. Međutim, ne zanemaruju ni ciljeve kao što su humanitarni rad i tesna saradnja sa ostalim udruženjima, kako odavde, tako i iz regiona.
Društvance feketićkog kulturnog centra je generacijski šaroliko: dok najmlađi članovi broje pet godina, najstariji se bliži sedamdesetoj.
– Imamo nekoliko sekcija: dečji i omladinski folklorni ansambl, dečju pevačku grupu, žensku etno pevačku grupu, veteranski ansambl, dečju glumačku grupu, a sada smo formirali i mušku pevačku grupu, sa kojom radi naš umetnički rukovodilac Milan Sušić, inače pedagog za tradicionalnu pesmu i igru – dodaje sagovornik za „Dnevnik”.
Premijeru su imali 25. oktobra, na trećem po redu godišnjem koncertu „Zbogom ostaj, Crna Goro”, posvećenom 80-godišnjici dolaska kolonista na ove prostore, što je finansijski podržao pokrajinski Fond za izbegla i raseljena lica.
– Trudimo se, svesni činjenice da se u kulturu, u kojoj se ogleda identitet jednog naroda, generalno nedovoljno ulaže – napominje Đukić. – Posebno sam ponosan na to što među šezdesetak aktivnih članova imamo sve nacije i vere koje gravitiraju prema našoj opštini, a to je svakako i romska populacija, iskazujući sve talente koje genetski poseduju prema igri i pesmi. Među nama su i deca iz hraniteljskih porodica, koja su, s obzirom na breme koje nose od bioloških očeva i majki, počinilaca raznih krivičnih dela, veoma zahvalna na pružanju šanse da izrastu u dobre ljude. Svi funkcionišemo kao jedna velika porodica koja iz godine u godinu raste i razvija se.
Međutim, talenti, već kad završe osnovnu školu, mahom gravitiraju prema gradovima, odlazeći najpre u internate, a kasnije na fakultete, te više nemaju vremena da budu deo ove priče. Zbog mnogih benefita koje je nekad pružao obrazovni sistem, ne prestaje njegov žal što danas u osmoletkama nema ni sekcija, ni dovoljno motivisane dece odnosno prosvetara koji bi na velika vrata ponovo uveli tradicionalnu igru i pesmu našeg naroda.
– Uslovima za rad sam zadovoljan, jer u Feketiću postoji pozorišna sala za manifestacije i probe. Članarine su bazirane na dobrovoljnom prilogu koji smo sami odredili, nekih 1.000 dinara mesečno, čime se pokrivaju putni troškovi koreografa koji triput nedeljno, a pred manifestacije i svakodnevno, dolazi iz Bačke Topole. Jedini problem sa kojim se svi susrećemo jeste nabavka narodnih nošnji – ističe.
I pored toga što poseduju svoj fundus, svaka nova koreografija iziskuje nove nošnje, što je i te kakav udar na džep.
– Poređenja radi, šivenje šest muških i ženskih kompleta za igre Šumadije, koji su takoreći univerzalni, košta približno po 300.000 dinara, a to spada u kategoriju srednje skupih. Radi ih čovek iz Rumenke, poznat po kvalitetu, a budući da smo u prijateljskim odnosima, nije mu problem da nas sačeka, iako ne znamo ni da li ćemo sledeće godine dobiti sredstva preko konkursa. Trudimo se da obezbedimo što je više moguće, a ono što nam nedostaje, pozajmljujemo od ostalih KUD-ova – priznaje.
Spojio ih folklor
Za nesebično angažovanje u KC „Car Dušan Silni Feketić” „kriva” je Đukićeva ljubav prema folkloru iz rane mladosti, najpre u okviru školske sekcije, dok početke kvalitetnije igre vezuje za lovćenački „P. P. Njegoš”, u kojem je kolo vodio sa sadašnjim predsednikom ovog KUD-a i umetničkim rukovodiocem dečje grupe Gojkom Vukčevićem.
– Sticajem okolnosti, tako sam upoznao i svoju suprugu, svoju desnu ruku, sa kojom sam tada bio par. Iskra koja rezultirala brakom, u kojoj smo, evo, 26 godina, bilo je evociranje uspomena sa folklora – otkriva. – Ovo je disciplina koja ujedinjuje ljude, pa to preraste u prijateljstva, simpatije, ali i ljubavi od kojih nemali broj stane na ludi kamen...
Đukić dodaje kako je, zbog brojnih detalja i delova, crnogorska nošnja ubedljivo najskuplja za izradu, pa jedna „ide” i preko 1.000 evra. I mada je danas sve to „kompjuterizovano”, čime se štede meseci mukotrpnog posla, zanatlije uspevaju da načine nešto što je nalik autentičnom.
– Sve su to nošnje novijeg datuma, međutim, moja supruga čuva koret, komad svečane crnogorske nošnje, koji potiče sa dvora kralja Nikole, a star je između 150 i 200 godina – kaže, obašnjavajući da je u pitanju dugačak prsluk, izvezen zlatnim koncem. – Običaj je bio da se žene u njima sahranjuju, pa je deo tog istorijskog blaga zakopan, što mu dodatno povećava vrednost. Među predmetima, koji su do nje dospeli ženskom linijom nasleđivanja, nalazi se i prsten kraljice Natalije, što je izuzetna retkost, ne toliko novčano koliko istorijski.
Projekat „Raznolikost u srcu – priče lokalnih udruženja i organizacija opštine Mali Iđoš“ realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansiran je iz budžeta Opštine Mali Iđoš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
