МАЛИ ИЂОШ ИМА СВОГ „ДУШАНА СИЛНОГ” Културни центар више од деценије спаја музику и игру, а ово су њихови равноправни чланови!
Културни центар „Цар Душан Силни Фекетић” постоји 11 година, бавећи се очувањем вере, традиције, културе и обичаја српског народа на територији општине Мали Иђош.
Како каже оснивач, а уједно и председник Горан Ђукић, препознатљиви су пре свега по великим манифестацијама: јануарским Данима светосавља, јединственим по томе што превазилазе оквире школске славе, као и Госпојинским данима, који се одржавају крајем августа. Међутим, не занемарују ни циљеве као што су хуманитарни рад и тесна сарадња са осталим удружењима, како одавде, тако и из региона.
Друштванце фекетићког културног центра је генерацијски шаролико: док најмлађи чланови броје пет година, најстарији се ближи седамдесетој.
– Имамо неколико секција: дечји и омладински фолклорни ансамбл, дечју певачку групу, женску етно певачку групу, ветерански ансамбл, дечју глумачку групу, а сада смо формирали и мушку певачку групу, са којом ради наш уметнички руководилац Милан Сушић, иначе педагог за традиционалну песму и игру – додаје саговорник за „Дневник”.
Премијеру су имали 25. октобра, на трећем по реду годишњем концерту „Збогом остај, Црна Горо”, посвећеном 80-годишњици доласка колониста на ове просторе, што је финансијски подржао покрајински Фонд за избегла и расељена лица.
– Трудимо се, свесни чињенице да се у културу, у којој се огледа идентитет једног народа, генерално недовољно улаже – напомиње Ђукић. – Посебно сам поносан на то што међу шездесетак активних чланова имамо све нације и вере које гравитирају према нашој општини, а то је свакако и ромска популација, исказујући све таленте које генетски поседују према игри и песми. Међу нама су и деца из хранитељских породица, која су, с обзиром на бреме које носе од биолошких очева и мајки, починилаца разних кривичних дела, веома захвална на пружању шансе да израсту у добре људе. Сви функционишемо као једна велика породица која из године у годину расте и развија се.
Међутим, таленти, већ кад заврше основну школу, махом гравитирају према градовима, одлазећи најпре у интернате, а касније на факултете, те више немају времена да буду део ове приче. Због многих бенефита које је некад пружао образовни систем, не престаје његов жал што данас у осмолеткама нема ни секција, ни довољно мотивисане деце односно просветара који би на велика врата поново увели традиционалну игру и песму нашег народа.
– Условима за рад сам задовољан, јер у Фекетићу постоји позоришна сала за манифестације и пробе. Чланарине су базиране на добровољном прилогу који смо сами одредили, неких 1.000 динара месечно, чиме се покривају путни трошкови кореографа који трипут недељно, а пред манифестације и свакодневно, долази из Бачке Тополе. Једини проблем са којим се сви сусрећемо јесте набавка народних ношњи – истиче.
И поред тога што поседују свој фундус, свака нова кореографија изискује нове ношње, што је и те какав удар на џеп.
– Поређења ради, шивење шест мушких и женских комплета за игре Шумадије, који су такорећи универзални, кошта приближно по 300.000 динара, а то спада у категорију средње скупих. Ради их човек из Руменке, познат по квалитету, а будући да смо у пријатељским односима, није му проблем да нас сачека, иако не знамо ни да ли ћемо следеће године добити средства преко конкурса. Трудимо се да обезбедимо што је више могуће, а оно што нам недостаје, позајмљујемо од осталих КУД-ова – признаје.
Спојио их фолклор
За несебично ангажовање у КЦ „Цар Душан Силни Фекетић” „крива” је Ђукићева љубав према фолклору из ране младости, најпре у оквиру школске секције, док почетке квалитетније игре везује за ловћеначки „П. П. Његош”, у којем је коло водио са садашњим председником овог КУД-а и уметничким руководиоцем дечје групе Гојком Вукчевићем.
– Стицајем околности, тако сам упознао и своју супругу, своју десну руку, са којом сам тада био пар. Искра која резултирала браком, у којој смо, ево, 26 година, било је евоцирање успомена са фолклора – открива. – Ово је дисциплина која уједињује људе, па то прерасте у пријатељства, симпатије, али и љубави од којих немали број стане на луди камен...
Ђукић додаје како је, због бројних детаља и делова, црногорска ношња убедљиво најскупља за израду, па једна „иде” и преко 1.000 евра. И мада је данас све то „компјутеризовано”, чиме се штеде месеци мукотрпног посла, занатлије успевају да начине нешто што је налик аутентичном.
– Све су то ношње новијег датума, међутим, моја супруга чува корет, комад свечане црногорске ношње, који потиче са двора краља Николе, а стар је између 150 и 200 година – каже, обашњавајући да је у питању дугачак прслук, извезен златним концем. – Обичај је био да се жене у њима сахрањују, па је део тог историјског блага закопан, што му додатно повећава вредност. Међу предметима, који су до ње доспели женском линијом наслеђивања, налази се и прстен краљице Наталије, што је изузетна реткост, не толико новчано колико историјски.
Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
