(ВИДЕО) „Одмарале душу” па навезле за Гиниса ЧЛАНИЦЕ „ХЕСТИЈЕ” ОСТАВИЛЕ ПЕЧАТ НА МОНУМЕНТАЛНОЈ ЗАВЕСИ БУДИМПЕШТАНСКОГ ПОЗОРИШТА
Удружење „Хестиа“ већ деценијама негује културну баштину Општине Мали Иђош, чувајући технике старе више векова.
У фекетићкој Месној заједници једном недељно окупи се двадесетак жена, различитих националности – Мађарице, Српкиње, Црногорке, Босанке – које своју страст према ручним радовима претварају у праву уметност. Везу, хеклају, плету или пак праве тзв. чипку на батиће: на ваљкастом јастуку пуњеном пиљевином преплићу конце стварајући жељену шару илити наличје јединствене апликације која се може пришити на јастуке или велике столњаке, а каква се може видети на ешарпама и гардероби Италијанки, Шпанкиња и Рускиња.
– За мене је вез више од хобија: тако одмарам душу – каже Марта Мајор, која је то научила од своје мајке пре четрдесет година, док се удружењу придружила пре две деценије, а од 2012. као председница води групу са ентузијазмом који инспирише све око ње.
Завеса за Гиниса
У Мађарском народном позоришту (Nemzeti Színház) у Будимпешти, 14. децембра свечано је представљена монументална нова завеса, коју су ручно украсиле 104 везиље из целог Карпатског басена, према дизајну текстилне уметнице Мелинде Кустан. Сомотска тканина је неколико пута „путовала“ кроз цео регион, док су везиље, у својим домовима, реализовале мотиве који су им поверени, а међу њима и четири чланице „Хестије”, па и наша саговорница. Пола тоне тешку, завесу на 167 квадратних метара краси 67 традиционалних мађарских мотива у злату.
– Овај догађај, који је отворио мађарски министар културе, на најбољи начин је заокружио годину за нама. Веома смо поносне што су препознате жене из овако мале општине: ја из Малог Иђоша, а три из Фекетића, и што је већ предат захтев да се јединствен подухват упише у Гинисову књигу рекорда – каже Марта Мајор за „Дневник”, додајући како је исту част добило укупно 11 особа из Војводине: поред њих, четири везиље из Старе Моравице, две из Хоргоша, те једна из Кањиже.
Куманска традиција
Саговорница подсећа да је мађарским живљем, који заправо припада куманском народу, Фекетић насељен пре 240 година. Отуд чувају ћурчијску вештину веза на кожним прслуцима, вез на капутима од пустоване вуне, али и на јастучницама, за које се уместо конца употребљавала вуница. Најчешћи мотиви су руже и лале у пастелним бојама које се преливају од светлих ка тамнијим или обрнуто, што их разликује од јарких нијанси карактеристичних за, рецимо, калочанске ручне радове.
Такође додаје да свака генерација, хтела – не хтела, традицији помало дода и одузме, јер је тешко набавити одговарајући валер, самим тим и што су фабрике конца у Мађарској и у Хрватској продате, те однедавно у Турској проналазе замену, мада не и идентичне нијансе.
– Сваке године крајем јуна идемо у кампове у Мађарској, где учимо како да са старих предмета скинемо шаре и да их у модерном руху нацртамо, дизајнирамо, док у Старој Моравици имамо активности у мају односно септембру, у зависности од пројеката – каже. – Будући да продаја ручних радова није толико актуелна, најчешће их поклањамо на чајанкама или дружењима.
Велика изложба на Белом двору
Учествују на различитим изложбама и манифестацијама, гледајући да увек прикажу нешто ново што су направиле.
– Пре две недеље у Књажевцу је одржано такмичење где је наша чланица освојила прво место за обредни пешкир са босанским мотивима. За следећу годину припремамо куварице, пешкире и јастучнице са ликовима краљице Марије и краља Александра Првог Карађорђевића, јер ће у априлу на Белом двору бити велика изложба, под покровитељством принцезе Данице – истиче.
Како додаје Марта Мајор, чланице су Савеза љубитеља ручних радова Војводине. Он стоји иза велике манифестације која окупља до 60 удружења како би свако показало шта је током годину дана урадило и како би најбољи били награђени.
– Почетком године распишу конкурс са задатком, а 2026. ће то бити покрстице (шавови у облику слова икс) – напомиње саговорница. – На Међународној изложби ручних радова и колекционара, која постоји већ 54 године, а следећа ће бити одржана у Кањижи, члан сам жирија од 2019. и задатак ми је да прегледам преко 2.000 радова како бисмо их оценили и наградили.
Фекетићка вишња
А Дани села и Дани вишања у Фекетићу прилика су да, поред ручних радова, покажу своје кулинарске вештине.
– Од чувене фекетићке вишње може свашта да се направи: компот, џем, слатко, сок, вино, ракија, сушено воће... Умесимо 20 врста колача, за које нам материјал обезбеди месна заједница, па продајемо – каже Марта.
За гастрономска такмичења немају капацитета будући да „Хестију” чине махом старије мештанке, од 70 година па навише.
– У неку руку, могу да схватим зашто млађе нису заинтересоване: имају децу, не стижу. Јер, ако си члан удружења, то ти је исто једна обавеза: имамо радионице, дружења, чајанке, изложбе које понекад трају по недељу дана. Како жене одлазе у пензију, полако нам се придружују. Ево, једна је тек недавно научила да везе, а већ је освојила прво место на конкурсу, што јој је велики подстицај – закључује саговорница.
Пројекат „Разноликост у срцу – приче локалних удружења и организација општине Мали Иђош“ реализује Дневник Војводина прес, а суфинансиран је из буџета Општине Мали Иђош. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
