(FOTO) NAJVEĆI TUNEL U SRBIJI USKORO GOTOV, RADOVI NISU STALI UPRKOS DEBELOM MINUSU: Ovako izgleda "Iriški venac"
Izazovni vremenski uslovi, obilan sneg i temperatura koja nije prelazila nula stepeni Celzijusa proteklih dana nije usporila izgradnju Fruškogorskog koridora i radove unutar budućeg najdužeg tunela u Srbiji „Iriški venac”.
U to se uverio i direktor JP „Koridori Srbije” Aleksandar Antić, koji je obišao gradilište i radnike unutar tunelske cevi tokom božićnih praznika. Nakon što su tunelske cevi u potpunosti probijene, desna iz pravca Iriga 17. oktobra, a leva početkom decembra prošle godine, neimari su angažovani u sklopu radova na primarnoj podgradi, sekundarnoj oblozi i na postavljanju hidroizolacionih instalacija i ispunih inverta. Istovremeno se radi i na ostalim deonicama trase koridora ka Irigu i Rumi.
Na samom početku radova bilo je potrebno devet meseci da se izbuši kilometar cevi zbog sastava stene, dok se pred kraj radova taj posao znatno ubrzao.
ukupna dužina obe cevi iznosi 7.007,5 metara
Projektni tim je ipak savladao složene geološke uslove, često ih opisujući kao „enciklopediju geoloških izazova“, zahvaljujući sistematskoj optimizaciji plana gradnje, pojačanoj kontroli u svim fazama i primeni različitih inovativnih rešenja.
Sa ukupnom dužinom od oko 3,5 kilometra i maksimalnom dubinom ukopa većom od 220 metara, „Iriški venac” će biti najduži tunel u Srbiji. Sastoji se od dve tunelske cevi duge po oko 3,5 kilometara, odnosno ukupna dužina obe cevi iznosi 7.007,5 metara. Na trasi koridiora nalaziće se i naplatna stanica na južnom portalu tunela ispod Iriškog venca kod Iriga.
U tunelu će biti izgrađene i bezbednosne niše na svakih 150 metara i prolazi za pešake na svakih 290 metara, kroz koje će moći da se prođe u slučaju požara, saobraćajnih nesreća i drugih nepredviđenih situacija. Za vozila i kamione planirana je izgradnja dva vezna tunela, kroz koje će moći da prođu ako ostanu u kvaru, a sve je projektovano u saglasnosti sa nemačkim standardom bezbednosti RAPT.
Peti novosadski most
Izgradnja petog novosadskog mosta između Petrovaradina i Kaća u sklopu koridrora takođe je značajno odmakla. Most je dug 1.765 metara, uključujući prilazne konstrukcije, dok dužina glavnog dela preko Dunava iznosi 505,75 metara.
Širina mosta biće između 25 i 28 metara, a projektovan je kao brza saobraćajnica sa četiri trake. Planirano je da most služi i kao veza sa auto-putem Beograd – Novi Sad i budućom brzom saobraćajnicom Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Kada je reč o Novom Sadu posebno je bitno što će njegovom izgradnjom biti rasterećen saobraćaj u gradu, pa će prema procenama, opterećenje na mostu slobode biti smanjeno za 40 odsto, a na Varadinskom mostu i do 50 odsto.
Fruškogorski koridor je brza saobraćajnica, ukupne dužine 47,7 kilometara, koja će povezivati Novi Sad, Rumu i širi region zapadne Srbije. Između ostalog, na trasi će biti izgrađeno 46 mostova i deset nadvožnjaka, kao i most preko Dunava kod Pe-trovaradina, dugačak oko 1,7 kilometara. Obilaznica oko Iriga biće trasirana sa zapadne strane grada, što znači da će se izbegavati prolazak vozila, posebno teretnjaka, kroz centar Iriga, što je do sada stvaralo velike gužve i ekološke probleme. Osim obilaznice, u sklopu ove deonice predviđena je petlja Irig, koja će omogućiti efikasno priključenje lokalnih puteva na Fruškogorski koridor.
Tunel „Iriški venac” i obilaznica oko Iriga znatno će doprineti i zaštiti Fruške gore, jer će prema procenama biti smanjen saobraćaj kroz zaštićena područja. Povećanje povezanosti lokalnih zajednica i bolji uslovi transporta, kako putničkog tako i teretnog, učiniće ovaj projekat strateški važnim za ceo region. Po otvaranju, vreme putovanja kroz Frušku goru biće čime će se značajno unaprediti mobilnost građana i snažno podstaći regionalna logistika, industrija i turizam.
