REZON: Pajtić, najveći kameleon srpske politike

Piše: Milorad Bojović

Samo Vučić zna kad će biti izbori. Ali znam koji Novosađanin leže i ustaje s nadom da će ga studenti izvući iz političke penzije, i staviti na svoju listu. Bojan Pajtić, čovek koji više od 30 godina menja stavove i ideje u uverenju da Srbi pamte kraće od kišne gliste i da se iznova može ponuditi kao relevantan politički faktor. Uobraženost svake vrste, a naročito ona bez osnova, igra veliku ulogu u ljudskim zabludama. 

Da bi studente ubedio u svoju pravovernost i upotrebnu vrednost, u poslednjih 13 meseci postao je jedan od najoštrijih kritičari vlasti. Podržavao je blokade i mesecima nije držao predavanja. Nije organizovao ispite. Zajedno sa još dva profesora potpisao je i javno obelodanio pismo da po cenu otkaza ne želi da radi. Ta hrabrost je bila fingirana. U dobrom delu blokada nije imao predavanja na predmetu obligaciono pravo, a predavanja iz predmeta Sredstva obezbeđenja potraživanja, nije uzimao zaozbiljno. To su sredstva kojima nije naučio Boru Novakovića, kad je poklanjao 4,5 miliona evra Borovici na gradnji Bulevara Evrope. Onda su ga novinari uhvatili kako tajno krši svoju blokadersku zakletvu. Krajem jula, nedugo nakon što je izjavio da nije moralno ni etički držati nadoknadu nastave, obelodanjeno je da kao član komisije učestvuje u odbrani jednog master rada. 

Kameleonski pristup politici nije nov, niti neobičan. Ali, pošto se Pajtić nudi kao neprikosnoveni etički i moralni sudija srpske politike, red je da studente ali i javnost podsetim na neke notorne činjenice. Sve što danas govori i radi, i prošlosti je mislio i radio drugačije. Pre nego je postao levi liberal zastupao je potpuno druge ideje. Titov pionir je početkom devedesetih evoluirao u poklonika monarhije i na Pravnom fakultetu glumio desničara i rojalistu. Do 1996. bio je član nacionalističke Narodne partije Milana Paroškog, koji je 1991. Srbima u Jagodnjaku u Hrvatskoj rekao „Ko god vam dođe i kaže da je ovo njegova međa, taj je uzurpator. Taj je došao da osvaja! Tog imate pravo da ubijete kao keru uz tarabu, jer je došao na tuđe!”

Kad je 1996, nakon lokalnih izbora prešao u DS, Pajtić je shvatio da mu nacionalistička prošlost može biti smetnja pa je počeo da je sakriva ispod devet kamenova. Po prelasku u DS, uz pomoć Bore Novakovića oteo je Gradski odbor čoveku koji ga je u njega učlanio. Bio je Đinđićevac. Posle je bio Tadićev obožavalac, da bi ga 2012. izdao i zajedno sa Đilasom, isto kao i Vojvodinu, uništio Demokratsku stranku i odveo je u stečaj. 

Kad se stvari pošteno analiziraju, Vojvodina je pod Pajtićem, od 2004. do 2016, poptuno unazađena. Vojvođani su živeli u teškoj bedi. U to vreme, kad je Demokratska stranka bila glavni nosilac vlasti, narkobos Darko Šarić bio je uvaženi investitor, kom su za tepsiju ribe prodati hoteli „Vojvodina” i „Putnik”. U to vreme zatvorene su skoro sve fabrike u Novom Sadu, a Novosađani masovno ostali bez posla. U to vreme uništene su Razvojna banka Vojvodine i Tesla banka. Preko lažnih investicija i pogona novih tehnologija iz budžeta su nestale desetine milijardi dinara. 

Mnogi tvrde da je krajem 2003. bio umešan u aferu Bodrum, i da je zbog toga nagrađen funkcijom predsednika Pokrajinske vlade. Poslednja Pajtićeva vlada 2012. izabrana je po Statutu, čije su dve trećine proglašene neustavnim. Kad je usvojen novi Statut, Pajtić i njegova vlada morali su da podnesu ostavku i da se održe novi pokrajinski izbori. Umesto toga, uz skrivenu podršku DSS-a ostao je na vlasti do 2016. godine.

Studenti su takođe svesni da je velika fatamorgana verovanje da je u poslednje tri decenije bilo više Pajtića. Jasno im je da je u pitanju jedna te ista osoba koja je menjala političke ideje i idole, samo da bi se dočepala političke moći, kako bi mogla da uništava Vojvodinu

Onda je usledio nov obrt. Kad je 2016. izgubio izbore, odrekao se stranke, svojih stranačkih drugova, dugova, i obaveza i počeo da glumi nezainteresovanog i objektivnog profesora. Često tvrdi da politici nije mesto na fakultetima, a nikad nije objasnio kako je on kao asistent, u isto vreme mogao da bude portparol Gradskog odbora DS-a. Niti, kako je kao predsednik Pokrajinske vlade i Demokratske stranke, mogao da bude profesor fakulteta. Upućeni tvrde da su iza celokupne Pajtićeve akademske karijere stajale dve dugogodišnje sive eminencije Pravnog fakulteta, koje  osim krušaka i lešnika, sa Pajtićem povezuju i pokrajinski fondovi. 

Od 1. novembra 2024. godine, u nadi da se studenti ne sećaju njegove uloge u uništavanju Vojvodine, pokušava da se nametne kao novo političko lice i snaga. Međutim, ostao je u zavetrini političkog gubitništva, iz koje verujući da nada umire poslednja, piše ili govori protiv Vučića. 

Uzalud se trudi. Studenti su mladi, ali nisu neznalice. Svesni su da bi Pajtić mogao da učestvuju samo u takmičenju za najistaknutijeg kameleona srpske politike. I da bi njegova kandidatura bila još ubedljivija na šampionatu za najveću štetočinu Vojvodine i Novog Sada. Studenti su takođe svesni da je velika fatamorgana verovanje da je u poslednje tri decenije bilo više Pajtića. Jasno im je da je u pitanju jedna te ista osoba koja je menjala političke ideje i idole, samo da bi se dočepala političke moći, kako bi mogla da uništava Vojvodinu. 

Autor je stručnjak za odnose s javnošću