РЕЗОН: Пајтић, највећи камелеон српске политике
Његова кандидатура била би још убедљивија на шампионату за највећу штеточину Војводине и Новог Сада
Пише: Милорад Бојовић
Само Вучић зна кад ће бити избори. Али знам који Новосађанин леже и устаје с надом да ће га студенти извући из политичке пензије, и ставити на своју листу. Бојан Пајтић, човек који више од 30 година мења ставове и идеје у уверењу да Срби памте краће од кишне глисте и да се изнова може понудити као релевантан политички фактор. Уображеност сваке врсте, а нарочито она без основа, игра велику улогу у људским заблудама.
Да би студенте убедио у своју правоверност и употребну вредност, у последњих 13 месеци постао је један од најоштријих критичари власти. Подржавао је блокаде и месецима није држао предавања. Није организовао испите. Заједно са још два професора потписао је и јавно обелоданио писмо да по цену отказа не жели да ради. Та храброст је била фингирана. У добром делу блокада није имао предавања на предмету облигационо право, а предавања из предмета Средства обезбеђења потраживања, није узимао заозбиљно. То су средства којима није научио Бору Новаковића, кад је поклањао 4,5 милиона евра Боровици на градњи Булевара Европе. Онда су га новинари ухватили како тајно крши своју блокадерску заклетву. Крајем јула, недуго након што је изјавио да није морално ни етички држати надокнаду наставе, обелодањено је да као члан комисије учествује у одбрани једног мастер рада.
Камелеонски приступ политици није нов, нити необичан. Али, пошто се Пајтић нуди као неприкосновени етички и морални судија српске политике, ред је да студенте али и јавност подсетим на неке ноторне чињенице. Све што данас говори и ради, и прошлости је мислио и радио другачије. Пре него је постао леви либерал заступао је потпуно друге идеје. Титов пионир је почетком деведесетих еволуирао у поклоника монархије и на Правном факултету глумио десничара и ројалисту. До 1996. био је члан националистичке Народне партије Милана Парошког, који је 1991. Србима у Јагодњаку у Хрватској рекао „Ко год вам дође и каже да је ово његова међа, тај је узурпатор. Тај је дошао да осваја! Тог имате право да убијете као керу уз тарабу, јер је дошао на туђе!”
Кад је 1996, након локалних избора прешао у ДС, Пајтић је схватио да му националистичка прошлост може бити сметња па је почео да је сакрива испод девет каменова. По преласку у ДС, уз помоћ Боре Новаковића отео је Градски одбор човеку који га је у њега учланио. Био је Ђинђићевац. После је био Тадићев обожавалац, да би га 2012. издао и заједно са Ђиласом, исто као и Војводину, уништио Демократску странку и одвео је у стечај.
Кад се ствари поштено анализирају, Војводина је под Пајтићем, од 2004. до 2016, поптуно уназађена. Војвођани су живели у тешкој беди. У то време, кад је Демократска странка била главни носилац власти, наркобос Дарко Шарић био је уважени инвеститор, ком су за тепсију рибе продати хотели „Војводина” и „Путник”. У то време затворене су скоро све фабрике у Новом Саду, а Новосађани масовно остали без посла. У то време уништене су Развојна банка Војводине и Тесла банка. Преко лажних инвестиција и погона нових технологија из буџета су нестале десетине милијарди динара.
Многи тврде да је крајем 2003. био умешан у аферу Бодрум, и да је због тога награђен функцијом председника Покрајинске владе. Последња Пајтићева влада 2012. изабрана је по Статуту, чије су две трећине проглашене неуставним. Кад је усвојен нови Статут, Пајтић и његова влада морали су да поднесу оставку и да се одрже нови покрајински избори. Уместо тога, уз скривену подршку ДСС-а остао је на власти до 2016. године.
Студенти су такође свесни да је велика фатаморгана веровање да је у последње три деценије било више Пајтића. Јасно им је да је у питању једна те иста особа која је мењала политичке идеје и идоле, само да би се дочепала политичке моћи, како би могла да уништава Војводину
Онда је уследио нов обрт. Кад је 2016. изгубио изборе, одрекао се странке, својих страначких другова, дугова, и обавеза и почео да глуми незаинтересованог и објективног професора. Често тврди да политици није место на факултетима, а никад није објаснио како је он као асистент, у исто време могао да буде портпарол Градског одбора ДС-а. Нити, како је као председник Покрајинске владе и Демократске странке, могао да буде професор факултета. Упућени тврде да су иза целокупне Пајтићеве академске каријере стајале две дугогодишње сиве еминенције Правног факултета, које осим крушака и лешника, са Пајтићем повезују и покрајински фондови.
Од 1. новембра 2024. године, у нади да се студенти не сећају његове улоге у уништавању Војводине, покушава да се наметне као ново политичко лице и снага. Међутим, остао је у заветрини политичког губитништва, из које верујући да нада умире последња, пише или говори против Вучића.
Узалуд се труди. Студенти су млади, али нису незналице. Свесни су да би Пајтић могао да учествују само у такмичењу за најистакнутијег камелеона српске политике. И да би његова кандидатура била још убедљивија на шампионату за највећу штеточину Војводине и Новог Сада. Студенти су такође свесни да је велика фатаморгана веровање да је у последње три деценије било више Пајтића. Јасно им је да је у питању једна те иста особа која је мењала политичке идеје и идоле, само да би се дочепала политичке моћи, како би могла да уништава Војводину.
Аутор је стручњак за односе с јавношћу