PRIVREMENO OBUSTAVLJEN SAOBRAĆAJ IZMEĐU SAKULA I IDVORSKE RASKRSNICE Snežni nanosi napravili probleme, dan kasnije prohodno, a evo kakve su nekada zime bile

Sa­o­bra­ćaj je po­no­vo pu­šten već dan ka­sni­je. 

Ob­ja­vlju­ju­ći niz sta­rih fo­to­gra­fi­ja „Glas Opo­va” pod­se­tio je svo­je pra­ti­o­ce ka­ko su ne­kad zi­me u Ba­na­tu bi­le po­seb­no te­ške, ne sa­mo zbog hlad­no­će i sne­ga već i po na­či­nu ka­ko su se lju­di pri­la­go­đa­va­li pri­ro­di, jer ži­vot se ni­je za­u­sta­vljao.  San­ke ni­su bi­le atrak­ci­ja, već sva­ko­dne­vi­ca, a ko­nji ver­ni sa­put­ni­ci ko­ji su po­ve­zi­va­li se­la i lju­de i on­da ka­da su pu­te­vi ne­sta­ja­li pod sne­gom.
Po­seb­nu pri­ču no­se fo­to­gra­fi­je ske­le na Ta­mi­šu, ko­ja je i u sred zi­me oba­vlja­la svoj po­sao. Led, ma­gla i mraz ni­su spre­ča­va­li pre­la­zak sa jed­ne na dru­gu oba­lu. Ske­la je ra­di­la ti­ho i po­u­zda­no. 

„U ovim fo­to­gra­fi­ja­ma iz pro­šlo­sti ne­ma no­stal­gi­je bez raz­lo­ga, one nas pod­se­ća­ju na sta­ra, do­bra vre­me­na, ka­da su se zim­ske po­te­ško­će pre­tva­ra­le u pri­če uz va­tru i ku­va­nu ra­ki­ju, mi­ris svi­njo­ko­lja, čva­ra­ka i pih­ti­ja, a de­ci bi se tr­lja­li pr­sti da se ugre­ju na­kon ce­lo­dnev­nog igra­nja u sne­gu”, pod­se­ća­ju u „Gla­su Opo­va”.