ПРИВРЕМЕНО ОБУСТАВЉЕН САОБРАЋАЈ ИЗМЕЂУ САКУЛА И ИДВОРСКЕ РАСКРСНИЦЕ Снежни наноси направили проблеме, дан касније проходно, а ево какве су некада зиме биле

Са­о­бра­ћај је по­но­во пу­штен већ дан ка­сни­је. 

Об­ја­вљу­ју­ћи низ ста­рих фо­то­гра­фи­ја „Глас Опо­ва” под­се­тио је сво­је пра­ти­о­це ка­ко су не­кад зи­ме у Ба­на­ту би­ле по­себ­но те­шке, не са­мо због хлад­но­ће и сне­га већ и по на­чи­ну ка­ко су се љу­ди при­ла­го­ђа­ва­ли при­ро­ди, јер жи­вот се ни­је за­у­ста­вљао.  Сан­ке ни­су би­ле атрак­ци­ја, већ сва­ко­дне­ви­ца, а ко­њи вер­ни са­пут­ни­ци ко­ји су по­ве­зи­ва­ли се­ла и љу­де и он­да ка­да су пу­те­ви не­ста­ја­ли под сне­гом.
По­себ­ну при­чу но­се фо­то­гра­фи­је ске­ле на Та­ми­шу, ко­ја је и у сред зи­ме оба­вља­ла свој по­сао. Лед, ма­гла и мраз ни­су спре­ча­ва­ли пре­ла­зак са јед­не на дру­гу оба­лу. Ске­ла је ра­ди­ла ти­хо и по­у­зда­но. 

„У овим фо­то­гра­фи­ја­ма из про­шло­сти не­ма но­стал­ги­је без раз­ло­га, оне нас под­се­ћа­ју на ста­ра, до­бра вре­ме­на, ка­да су се зим­ске по­те­шко­ће пре­тва­ра­ле у при­че уз ва­тру и ку­ва­ну ра­ки­ју, ми­рис сви­њо­ко­ља, чва­ра­ка и пих­ти­ја, а де­ци би се тр­ља­ли пр­сти да се угре­ју на­кон це­ло­днев­ног игра­ња у сне­гу”, под­се­ћа­ју у „Гла­су Опо­ва”.