RAZGOVOR SA SLOVENAČKOM GLUMICOM TJAŠOM ŽELEZNIK, ZVEZDOM FILMA „BELO SE PERE NA 90”: Svi mi žudimo za stvarima koje nas emotivno probude

Dan kasnije u 18 časova publika će moći da pogleda i repriznu projekciju filma, nakon koje će uslediti razgovor s autorskom ekipom, u sali 6 MTS dvorane. 

Film donosi dirljivu i inspirativnu priču zasnovanu na istinitim događajima i bestseler romanu o životu Bronje Žakelj, koji je prati je kroz različite životne faze. Jednu od važnih uloga u filmu igra i slovenačka glumica Tjaša Železnik, koja glumi Bronjinu majku. Povodom predstojeće srpske premijere razgovaramo s Tjašom o filmu i njenoj ulozi.

Roman Bronje Žakelj ima snažnu emocionalnu bazu i vrlo ličnu perspektivu. Kako ste pristupili izgradnji svog lika – šta vam je bilo ključno da prenesete publici, a šta ste svesno ostavili suzdržanim?

– S obzirom na to da sam igrala stvarnu osobu, Bronjinu majku, koja je bila jedna od ključnih figura u Bronjinom životu, a čija je prerana smrt snažno uticala na celu porodicu, pristupila sam ulozi odgovorno i pokušavala sam da je odigram što autentičnije. Razmišljala sam pre svega o njenoj ulozi majke, o njenoj brizi, toplini i ljubavi prema deci, mužu i Dadi. O njenoj čežnji za novim domom, porodičnoj dinamici čiji je bila motor, kao i o suočavanju s bolom i teškoćama koje je donela bolest, za koju je bila uverena da će je pobediti i da će ozdraviti.

Film je zasnovan na autobiografskom romanu i istinitim događajima iz života autorke. Koliko vam je ta činjenica bila važna u radu na ulozi? Da li ste i na koji način bili u kontaktu sa Bronjom, i kako je taj odnos uticao na vašu pripremu, razumevanje lika i granicu između lične interpretacije i poštovanja stvarnog iskustva?

– Bila sam srećna što sam upoznala Bronju i što se pridružila filmskoj ekipi pre snimanja, kao i što je bila prisutna i tokom samog snimanja. Mnogo smo razgovarale, pre svega, naravno, o njenoj majci, njenoj porodici, zapravo o svemu. Sve to je bio dragocen doprinos mojoj ulozi i mom pristupu ka njoj.

Film se bavi porodičnim odnosima, potisnutim traumama i svakodnevnim apsurdima života u bivšoj Jugoslaviji. Koliko vam je taj kontekst bio blizak, s obzirom na to da ste rođeni dok je Jugoslavija još postojala i da li ste u liku prepoznavali iskustva koja prevazilaze nacionalne ili generacijske granice?

– Bronjino detinjstvo je u mnogo čemu bilo slično mom, tako da su me ti delovi posebno ispunili nostalgijom. Prisetila sam se sopstvenog detinjstva, pre svega lepih stvari iz tog perioda. Setila sam se svojih baka i deka i vremena koje je prošlo, a koje je filmska priča na neki način ponovo oživela. Sa sećanjima, naročito na detinjstvo i mladost, često je tako da se čovek seti uglavnom lepih stvari.

Vaša gluma u filmu je nenametljiva, ali emotivno vrlo snažna. Kako ste balansirali između unutrašnje drame lika i minimalizma u izrazu, posebno u scenama tišine i neizgovorenog?

– Hvala vam na vašem zapažanju, drago mi je što ste je tako doživeli. Teško mi je da odgovorim na to pitanje. Kroz mnoge razgovore, razmišljanja i interakciju sa divnim glumačkim partnerima, moja verzija Mite se uselila u mene i oživela u filmu. To je sve što mogu da kažem.

Film je ostvario veliki uspeh u Sloveniji, ali i snažan odjek u regionu. Kako vi objašnjavate tu vrstu prepoznavanja – da li publika reaguje pre svega na priču, emociju ili na osećaj zajedničkog iskustva koje film otvara?

– Rekla bih, sve to što ste nabrojali. Roman je još mnogo pre filma bio veliki hit, tako da je svakako i zbog toga dobio toliko interesovanja. Istovremeno, veoma je emotivan, nostalgičan, duhovit i tragičan, i kroz sve to duboko dotiče gledaoca. Ljudi iz bioskopske sale ne izlaze isti kakvi su u nju ušli, i mislim da je to suština. Svi mi žudimo za stvarima koje nas emotivno probude, koje nas na neki način pokrenu, prodrmaju, preispitaju naše razmišljanje, odvedu u prošlost, a ovaj film ima sve to.

N. Marković