(FOTO, VIDEO) SELO NA SEDAM BREŽULJAKA KOJE OSVAJA NA PRVI POGLED Svi putevi vode u Dolovo, banatski biser u koji se svi vraćaju
Prateći Sunce koje se budi i bori sa zimskim nagrđenim oblacima, jasno je da smo se uputili ka Banatu koji, osim što svakodnevno iznedrava novi dan, gaji vetrove i mahom niže temperature nego u ostatku Vojvodine.
Nije to bila stvar subjektivnog osećaja, jer nam se činilo kao da smo „uboli” premiju – dan bez vihora s Vršačkih planina i Deliblatske peščare – međutim, snežni prekrivač je tvrdio drukčije.
akleći se pod jutrom, i najmanji banatski valovi i brežuljci bili su obuzdani zaleđenim snegom, vodeći nas do Dolova oko kog su potom nestajali ti beli tragovi, dokazavši da gusti vetrozaštitni pojas (s obe strane u četiri reda – s jedne od breza a s druge od četinara) i te kako ima nemerljiv efekat!
Stižemo najzad do sela kroz koje vožnja podseća na rolerkoster. Kako i ne bi kad za Dolovo slovi da je mesto na sedam brežuljaka koje posetioce polako uzimaju pod svoje, nagoveštavajući da im je u blizini čuvena Deliblatska peščara.
Nas još uvek bude petlovi. Seljaci su, rođenjem, povezani sa životinjama, zemljom i prirodom, što spada u blagodat. Znamo kad komšija slavi rođendan, volimo iznenadne goste i negujemo običaje (Lidija Božić Ankucić)
Međutim, nije Dolovo poznato po peščari, naprotiv, ima ono svoje bisere koji su nadaleko čuveni i vredni pominjanja. Pa, kako smo najpre spomenuli bregove, karakteristično za našu ovonedeljnu destinaciju jesu i dve crkve koje, svaka na svom uzvišenom tronu, deli selo na dve pole, ali samo teritorijalno. Međutim, u Dolovu postoje četiri crkve i sve su pravoslavne: hram Svetog oca Nikolaja (iliti Velika crkva koja se nalazi u samom centru sela), Svetog oca Nikolaja (iliti Mala crkva koja se izdiže nad osmoletkom) naspram koje je rumunska pravoslavna crkva Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja i najzad Vodica Svetog Proroka Ilije (koja se nalazi na izlazu iz sela ka Mramorku).
Idemo dalje... Dolovo, u kom živi oko 6.200 ljudi, u svojoj kolekciji ima niz znamenitih građevina i kulturno-istorijskih spomenika i spomen obeležja, a ono što svakom posetiocu prvo zapada za oko jesu zgrada mesne zajednice i bivša opštinska zgrada, kao i velelepne autentične kuće koje su posebno atraktivne filmskoj industriji (zbog čega su u ovom selu snimani „Toma”, „Boj na Kosovu”, „Ko to tamo peva”, „Vreme smrti” i drugi).
Među brežuljcima rodilo se Dolovo
Bežeći od Turaka sredinom 17. veka, Srbi južnije od Dunava prešli su u južni Banat i 1660. godine kraj Pančeva osnovali selo pod imenom Dolovi, apropo dolina među banatskim brežuljcima.
Arheološki nalazi pak ukazuju na to da se na tom području živelo još u 9. veku. Od nastanka Banatske vojne granice (1764) Dolovo je bilo njen deo, čemu je prethodilo masovno naseljavanje ovog mesta.
Još nekoliko detalja: štrudle su postale sinonim za Dolovo (zbog čega ih je Udruženje žena „Dolovke” i brendiralo); Udruženje vinara „Sveti Trifun” okuplja vrsne proizvođače i pod svojim okriljem ima vinograd; KUD „Banatski vez” ima tri izvođačke grupe i imaju 14 koreografija i nošnje za svaku od njih (o čemu ćete detaljnije čitati u narednom periodu); za sportiste Dolovo je dušu dalo, budući da u ponudi imaju fudbal, ženski rukomet i karate (a ne treba zaboraviti ni da je na 15-ak minuta Pančevo u kom je ponuda još veća).
– Postoji više razloga koje možemo staviti kao prioritet – kaže sekretar MZ „Mita Vukosavljev” Dolovo Lidija Božić Ankucić na pitanje „Zbog čega je Dolovo idealno za život”, budući da nam zaista tako i deluje. – Meni najslađi je taj da nas još uvek bude petlovi. Seljaci su, rođenjem, povezani sa životinjama, zemljom i prirodom, što spada u blagodat. Znamo kad komšija slavi rođendan, volimo iznenadne goste i negujemo običaje. Dolovo se često smatra prelepim zbog svog položaja na obroncima Deliblatske peščare. Okruženo prirodom i ušuškano, naše selo pruža mir, neguje kulturu kroz manifestacije i ističe se specifičnom arhitekturom.
Arhitekturu smo već malo predstavili, pa da se onda „bacimo” na manifestacije. Kako nam je rečeno, u Dolovu postoji pet tradicionalnih običaja koji se takoreći zajednički obeležavaju, kao i 16 manifestacija! Dakle, od jahanja konja za Drugi dan Božića i vatre za Bele poklade, Druganja na Pobusani ponedeljak, pa do zajedničkih litija i pletenja venaca za Ivanjdan, zatim od „Štrudlijade”, „Vinarijade”, „Gulašijade” i „Dolovačkog kotlića”, Smotre ovnova, Dana Dolova (22. maj), „Dolovačke fijakerijade”, pa sve do Gađanja glinenih golubova, Moto skupova, Dana ratara, Letnje lige u malom fudbalu, Kasačkih trka...
A dok „ne dokoličare”, Dolovčani rade, intenzivno se baveći poljoprivredom ili tražeći zaposlenje u obližnjim industrijskim zonama ili lokalnim preduzećima.
– Protekla godina je bila vrlo produktivna što se tiče aktivnosti naše Mesne zajednice, a kao prioritet stavljamo put Nadel-Dolovo koji je od izuzetne važnosti za naše meštane. Takođe, asfaltirali smo Ulicu Strahinje Stefanovića, deo Dejana Brankova i Proleterske. Ključni projekti u 2026. su izgradnja kapele na groblju 2, a završićemo i projekat za izgradnju sportske hale, što nam je najveći izazov. Nova ulaganja se uvek planiraju – zaključuje Lidija Božić Ankucić.
Sve ove lepote i prednosti života u Dolovu za pridošlicu vrede od 45.000 do 120.000 evra, u zavisnosti od dubokog džepa i stanja kuće koja bi se mogla kupiti. U svakom slučaju – sića, al’ koja vredi!
Uz manje vinara, istina je gorča
Kako bi probali da vrate nekadašnji sjaj dolovačkih vinograda, pre 28 godina registrovano je Udruženje vinara „Sveti Trifun” koje danas broji 30-ak članova.
– Ranije su u našem selu vinogradi bili na površini od 740 lanaca, jer je naše područje pogodno za uzgajanje, međutim kako je država svojevremeno odredila porez po čokotu, tako su ljudi odustajali od proizvodnje vina – priča nam organizator Udruženja Đurica Stojkov. – Pre 15-ak godina smo kupili jedan stari vinograd i na pola lanca posadili smo hiljadu novih čokota, 400 šardonea i 600 kabernea, a onda smo sazidali i objekat. Jedini smo u Srbiji koji, kao Udruženje, imamo vinograd u svom vlasništvu.
Jasno je da se svakog 14. februara, na Svetog Trifuna, održava i „Vinarijada” (na kojoj pristigle uzorke analiziraju stručnjaci iz Vršca) koje, doduše, nije bilo prošle godine jer, kako Stojkov kaže, nije bilo dovoljno vina. Inače, od hiljadu čokota dobiju do 600 litara ovog napitka u kom se krije istina...
– Kada smo zasadili vinograd, onda se pojavila potreba za prostorom u kom ćemo skladištiti vino. Budući da je naš meštanin Đorđe Stajić, koji je preminuo pre nekoliko meseci, imao jednu od najstarijih kuća iz 18. veka, uz koju je sazidana i novija 1903. godine, ispod su podrumi sa sve svodovima. On nam je ustupio da jedan koristimo za skladištenje, jer je u njemu i leti i zimi 16 stepeni – priča nam vinar iz Dolova.
Za vrhunsku štrudlu potrebni su toplina, ljubav i vreme
Ako je Dolovo po nečemu prepoznatljivo, to su onda – štrudle! Slatke, slane, nebitno, važno je da se mese po staroj recepturi od koje ne odstupaju vredne žene okupljene u Udruženju „Dolovke”.
Ukoliko vas put ne navodi u južni Banat ili niste od onih koji posećuju gastronomske manifestacije, predsednica Udruženja Katica Smiljković svesrdno otkriva šta je sve potrebno za savršenu štrudlu, a mi vam recept prenosimo u celosti: 4 dl vode, kvasac, 2 kašike šećera i malo brašna; kad nadođe kvasac, dodati 2 dl ulja, kašičicu soli, 900 g brašna i 3 kašike šećera; ostavi testo da odstoji 20 minuta, pa ga izmesiti i tu proceduru ponoviti još jednom; za štrudlu s makom potrebno je 400 g mlevenog maka koji se kuva sa 10 kašika šećera i do 2,5 dl vode; hladan fil se nanosi na razvučeno testo koje se potom uvije, premaže vodom i uljem (kad je post) ili žumancetom s malo mleka, te najzad peče na 200 stepeni 40 minuta.
– Mi ne krijemo recept, a samo kiselo testo traži toplinu, ljubav, vreme da mu se posvetiš, a mi se pridržavamo svih caka. U svakom slučaju, svakako bude fenomenalno – jasna je Smiljković, dodajući da štrudle, budući da se prave sa vodom, mogu dugo da opstanu i leti.
Slane štrudle se prave bez one tri kašike šećera, ali se doda malo više soli; i naravno, nema maka, ali se zato fil pravi od maslina i sira, samo sira, ajvara... Očekujemo da u svoju ponudu uvrste i naše predloge: pica štrudle i neku kombinaciju sa belim lukom.
– Pravimo nove kombinacije kad idemo na manifestacije, jer tad bude više ljudi, pa kupuju. Ali uvek najbolje ide mak, a od slanih maslina-sir koja ima specifičan ukus, ali ko voli, odlično je. Posetite nas prve subote u spetembru, tada pravimo našu čuvenu „Štrudlijadu” koja će ove godine biti 27. po redu – poziva predsednica UŽ „Dolovke”.
Inače, meštanke Dolova se organizuju još od 1977. godine, što ih svrstava u red najstarijih organizacija na teritoriji Grada Pančeva. Pod današnjim imenom su registrovane od 2010. godine, kada su svoje štrudle i brendirale, što ih čini jedinim „vlasnicima” tog žiga u Vojvodini. Trenutno broje 30 članica (od 38 do 89 godina), a osim štrudli, vredne Banaćanke prave razne kolače (od ove godine će svoje mladenčiće dodeljivati parovima koji su se uezli lane), ali i šiju kuvarice (tradicionalne šaljive i moderne sa ozbiljnijim motivima sela, poput crakava i ikona), dok su se odnedavno izveštile i u zlatovezu.
– Jednom mesečno imamo tematske radionice, a inače se okupljamo svakog ponedeljka u našim prostorijama u Domu kulture. Mogu da kažem da smo ih lepo opremili, imamo sve što nam je potrebno, a sada ćemo se potruditi da nabavimo bolji frižider, klimu i, ono što nam je najbitnije, novu mašinu za mlevenje maka – kaže Katica Smiljković.