(ФОТО, ВИДЕО) СЕЛО НА СЕДАМ БРЕЖУЉАКА КОЈЕ ОСВАЈА НА ПРВИ ПОГЛЕД Сви путеви воде у Долово, банатски бисер у који се сви враћају
Пратећи Сунце које се буди и бори са зимским нагрђеним облацима, јасно је да смо се упутили ка Банату који, осим што свакодневно изнедрава нови дан, гаји ветрове и махом ниже температуре него у остатку Војводине.
Није то била ствар субјективног осећаја, јер нам се чинило као да смо „уболи” премију – дан без вихора с Вршачких планина и Делиблатске пешчаре – међутим, снежни прекривач је тврдио друкчије.
аклећи се под јутром, и најмањи банатски валови и брежуљци били су обуздани залеђеним снегом, водећи нас до Долова око ког су потом нестајали ти бели трагови, доказавши да густи ветрозаштитни појас (с обе стране у четири реда – с једне од бреза а с друге од четинара) и те како има немерљив ефекат!
Стижемо најзад до села кроз које вожња подсећа на ролеркостер. Како и не би кад за Долово слови да је место на седам брежуљака које посетиоце полако узимају под своје, наговештавајући да им је у близини чувена Делиблатска пешчара.
Нас још увек буде петлови. Сељаци су, рођењем, повезани са животињама, земљом и природом, што спада у благодат. Знамо кад комшија слави рођендан, волимо изненадне госте и негујемо обичаје (Лидија Божић Анкуцић)
Међутим, није Долово познато по пешчари, напротив, има оно своје бисере који су надалеко чувени и вредни помињања. Па, како смо најпре споменули брегове, карактеристично за нашу овонедељну дестинацију јесу и две цркве које, свака на свом узвишеном трону, дели село на две поле, али само територијално. Међутим, у Долову постоје четири цркве и све су православне: храм Светог оца Николаја (илити Велика црква која се налази у самом центру села), Светог оца Николаја (илити Мала црква која се издиже над осмолетком) наспрам које је румунска православна црква Преноса моштију Светог оца Николаја и најзад Водица Светог Пророка Илије (која се налази на излазу из села ка Мраморку).
Идемо даље... Долово, у ком живи око 6.200 људи, у својој колекцији има низ знаменитих грађевина и културно-историјских споменика и спомен обележја, а оно што сваком посетиоцу прво запада за око јесу зграда месне заједнице и бивша општинска зграда, као и велелепне аутентичне куће које су посебно атрактивне филмској индустрији (због чега су у овом селу снимани „Тома”, „Бој на Косову”, „Ко то тамо пева”, „Време смрти” и други).
Међу брежуљцима родило се Долово
Бежећи од Турака средином 17. века, Срби јужније од Дунава прешли су у јужни Банат и 1660. године крај Панчева основали село под именом Долови, апропо долина међу банатским брежуљцима.
Археолошки налази пак указују на то да се на том подручју живело још у 9. веку. Од настанка Банатске војне границе (1764) Долово је било њен део, чему је претходило масовно насељавање овог места.
Још неколико детаља: штрудле су постале синоним за Долово (због чега их је Удружење жена „Доловке” и брендирало); Удружење винара „Свети Трифун” окупља врсне произвођаче и под својим окриљем има виноград; КУД „Банатски вез” има три извођачке групе и имају 14 кореографија и ношње за сваку од њих (о чему ћете детаљније читати у наредном периоду); за спортисте Долово је душу дало, будући да у понуди имају фудбал, женски рукомет и карате (а не треба заборавити ни да је на 15-ак минута Панчево у ком је понуда још већа).
– Постоји више разлога које можемо ставити као приоритет – каже секретар МЗ „Мита Вукосављев” Долово Лидија Божић Анкуцић на питање „Због чега је Долово идеално за живот”, будући да нам заиста тако и делује. – Мени најслађи је тај да нас још увек буде петлови. Сељаци су, рођењем, повезани са животињама, земљом и природом, што спада у благодат. Знамо кад комшија слави рођендан, волимо изненадне госте и негујемо обичаје. Долово се често сматра прелепим због свог положаја на обронцима Делиблатске пешчаре. Окружено природом и ушушкано, наше село пружа мир, негује културу кроз манифестације и истиче се специфичном архитектуром.
Архитектуру смо већ мало представили, па да се онда „бацимо” на манифестације. Како нам је речено, у Долову постоји пет традиционалних обичаја који се такорећи заједнички обележавају, као и 16 манифестација! Дакле, од јахања коња за Други дан Божића и ватре за Беле покладе, Другања на Побусани понедељак, па до заједничких литија и плетења венаца за Ивањдан, затим од „Штрудлијаде”, „Винаријаде”, „Гулашијаде” и „Доловачког котлића”, Смотре овнова, Дана Долова (22. мај), „Доловачке фијакеријаде”, па све до Гађања глинених голубова, Мото скупова, Дана ратара, Летње лиге у малом фудбалу, Касачких трка...
А док „не доколичаре”, Доловчани раде, интензивно се бавећи пољопривредом или тражећи запослење у оближњим индустријским зонама или локалним предузећима.
– Протекла година је била врло продуктивна што се тиче активности наше Месне заједнице, а као приоритет стављамо пут Надел-Долово који је од изузетне важности за наше мештане. Такође, асфалтирали смо Улицу Страхиње Стефановића, део Дејана Бранкова и Пролетерске. Кључни пројекти у 2026. су изградња капеле на гробљу 2, а завршићемо и пројекат за изградњу спортске хале, што нам је највећи изазов. Нова улагања се увек планирају – закључује Лидија Божић Анкуцић.
Све ове лепоте и предности живота у Долову за придошлицу вреде од 45.000 до 120.000 евра, у зависности од дубоког џепа и стања куће која би се могла купити. У сваком случају – сића, ал’ која вреди!
Уз мање винара, истина је горча
Како би пробали да врате некадашњи сјај доловачких винограда, пре 28 година регистровано је Удружење винара „Свети Трифун” које данас броји 30-ак чланова.
– Раније су у нашем селу виногради били на површини од 740 ланаца, јер је наше подручје погодно за узгајање, међутим како је држава својевремено одредила порез по чокоту, тако су људи одустајали од производње вина – прича нам организатор Удружења Ђурица Стојков. – Пре 15-ак година смо купили један стари виноград и на пола ланца посадили смо хиљаду нових чокота, 400 шардонеа и 600 кабернеа, а онда смо сазидали и објекат. Једини смо у Србији који, као Удружење, имамо виноград у свом власништву.
Јасно је да се сваког 14. фебруара, на Светог Трифуна, одржава и „Винаријада” (на којој пристигле узорке анализирају стручњаци из Вршца) које, додуше, није било прошле године јер, како Стојков каже, није било довољно вина. Иначе, од хиљаду чокота добију до 600 литара овог напитка у ком се крије истина...
– Када смо засадили виноград, онда се појавила потреба за простором у ком ћемо складиштити вино. Будући да је наш мештанин Ђорђе Стајић, који је преминуо пре неколико месеци, имао једну од најстаријих кућа из 18. века, уз коју је сазидана и новија 1903. године, испод су подруми са све сводовима. Он нам је уступио да један користимо за складиштење, јер је у њему и лети и зими 16 степени – прича нам винар из Долова.
Зa врхунску штрудлу потребни су топлина, љубав и време
Ако је Долово по нечему препознатљиво, то су онда – штрудле! Слатке, слане, небитно, важно је да се месе по старој рецептури од које не одступају вредне жене окупљене у Удружењу „Доловке”.
Уколико вас пут не наводи у јужни Банат или нисте од оних који посећују гастрономске манифестације, председница Удружења Катица Смиљковић свесрдно открива шта је све потребно за савршену штрудлу, а ми вам рецепт преносимо у целости: 4 дл воде, квасац, 2 кашике шећера и мало брашна; кад надође квасац, додати 2 дл уља, кашичицу соли, 900 г брашна и 3 кашике шећера; остави тесто да одстоји 20 минута, па га измесити и ту процедуру поновити још једном; за штрудлу с маком потребно је 400 г млевеног мака који се кува са 10 кашика шећера и до 2,5 дл воде; хладан фил се наноси на развучено тесто које се потом увије, премаже водом и уљем (кад је пост) или жуманцетом с мало млека, те најзад пече на 200 степени 40 минута.
– Ми не кријемо рецепт, а само кисело тесто тражи топлину, љубав, време да му се посветиш, а ми се придржавамо свих цака. У сваком случају, свакако буде феноменално – јасна је Смиљковић, додајући да штрудле, будући да се праве са водом, могу дуго да опстану и лети.
Слане штрудле се праве без оне три кашике шећера, али се дода мало више соли; и наравно, нема мака, али се зато фил прави од маслина и сира, само сира, ајвара... Очекујемо да у своју понуду уврсте и наше предлоге: пица штрудле и неку комбинацију са белим луком.
– Правимо нове комбинације кад идемо на манифестације, јер тад буде више људи, па купују. Али увек најбоље иде мак, а од сланих маслина-сир која има специфичан укус, али ко воли, одлично је. Посетите нас прве суботе у спетембру, тада правимо нашу чувену „Штрудлијаду” која ће ове године бити 27. по реду – позива председница УЖ „Доловке”.
Иначе, мештанке Долова се организују још од 1977. године, што их сврстава у ред најстаријих организација на територији Града Панчева. Под данашњим именом су регистроване од 2010. године, када су своје штрудле и брендирале, што их чини јединим „власницима” тог жига у Војводини. Тренутно броје 30 чланица (од 38 до 89 година), а осим штрудли, вредне Банаћанке праве разне колаче (од ове године ће своје младенчиће додељивати паровима који су се уезли лане), али и шију куварице (традиционалне шаљиве и модерне са озбиљнијим мотивима села, попут цракава и икона), док су се однедавно извештиле и у златовезу.
– Једном месечно имамо тематске радионице, а иначе се окупљамо сваког понедељка у нашим просторијама у Дому културе. Могу да кажем да смо их лепо опремили, имамо све што нам је потребно, а сада ћемо се потрудити да набавимо бољи фрижидер, климу и, оно што нам је најбитније, нову машину за млевење мака – каже Катица Смиљковић.