VASPITAČICA KRISTINA NIKOLIĆ OSTVARILA SVOJ SAN U RODNOM DOLOVU Što nas je više, to nam je lepše

Premda, kako kaže, nije mislila da će joj životni put odrediti takvu priču, ali kako su se sve neophodne kockice poklopile, naša sagovornica s osmehom na licu govori o želji da joj budućnost bude nalik sadašnjosti.

– Kada sam završila za vaspitačicu u Pančevu, gde sam i radila, jer obično je posao taj koji nas odvlači iz mesta u kom smo rođeni, ali ja sam putovala na posao iz Dolova, a onda sam imala sreću da se u mom selu otvori vrtić i tu sam se zaposlila, a nadam se da ću ovde ostati do penzije – govori Kristina, inače supruga i majka dve ćerkice koje bi volele da krenu njenim stopama. 

– U mojoj porodici su skoro svi prosvetni radnici i u tim vodama sam odmalena, ali, za razliku od njih koji su učitelji, ja sam želela da radim sa najmlađom decom. Oduvek me je to privlačilo. Volim taj posao, uživam u njemu i mislim da je najlepši jer su deca neiskvarena.

Kako kaže, u Dolovu ima s kim da se druži, naročito što ima mladih koji su otišli iz sela, ali mu se ipak vratili.

– Dolovo je privlačno za život jer imamo sve što nam je potrebno: zdravstvo, prodavnice, a samo selo je neobično, puno bregova, ima prelep centar, dosta istorije koju vredi pamtiti... Naravno, za sve veće prohteve idemo za Pančevo, ali imamo sve osnovne stvari koje su potrebne za život, naročito ako imate decu – pojašnjava naša mlada sagvovornica.

Osim navedenih prednosti, Kristina ističe i to da su meštani mnogo privrženiji jedni drugima nego u većim sredina.

– Volim narod koji ovde živi, složni smo, a kako se svi znamo od rođenja, nekako smo kao porodica – dodaje Nikolić. – Svi su dobrodošli u Dolovu, mi smo selo koje uvek prihvata nove ljude, jer što nas je više to nam je lepše.