ВАСПИТАЧИЦА КРИСТИНА НИКОЛИЋ ОСТВАРИЛА СВОЈ САН У РОДНОМ ДОЛОВУ Што нас је више, то нам је лепше
Уз љубав према Долову и својој породици која у њему живи, Кристина Николић (36) је остала да живи у родном месту.
Премда, како каже, није мислила да ће јој животни пут одредити такву причу, али како су се све неопходне коцкице поклопиле, наша саговорница с осмехом на лицу говори о жељи да јој будућност буде налик садашњости.
– Када сам завршила за васпитачицу у Панчеву, где сам и радила, јер обично је посао тај који нас одвлачи из места у ком смо рођени, али ја сам путовала на посао из Долова, а онда сам имала срећу да се у мом селу отвори вртић и ту сам се запослила, а надам се да ћу овде остати до пензије – говори Кристина, иначе супруга и мајка две ћеркице које би волеле да крену њеним стопама.
– У мојој породици су скоро сви просветни радници и у тим водама сам одмалена, али, за разлику од њих који су учитељи, ја сам желела да радим са најмлађом децом. Одувек ме је то привлачило. Волим тај посао, уживам у њему и мислим да је најлепши јер су деца неискварена.
Како каже, у Долову има с ким да се дружи, нарочито што има младих који су отишли из села, али му се ипак вратили.
– Долово је привлачно за живот јер имамо све што нам је потребно: здравство, продавнице, а само село је необично, пуно брегова, има прелеп центар, доста историје коју вреди памтити... Наравно, за све веће прохтеве идемо за Панчево, али имамо све основне ствари које су потребне за живот, нарочито ако имате децу – појашњава наша млада сагвоворница.
Осим наведених предности, Кристина истиче и то да су мештани много приврженији једни другима него у већим средина.
– Волим народ који овде живи, сложни смо, а како се сви знамо од рођења, некако смо као породица – додаје Николић. – Сви су добродошли у Долову, ми смо село које увек прихвата нове људе, јер што нас је више то нам је лепше.