NOĆNI TIPOVI OSOBA IMAJU VEĆI RIZIK OD SRČANOG I MOŽDANOG UDARA Loše vesti za "noćne ptice"
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, takozvane „noćne sove“, imaju lošije kardiovaskularno zdravlje i veći rizik od srčanog i moždanog udara u odnosu na osobe koje rano ustaju, pokazalo je veliko istraživanje sprovedeno na više od 320.000 odraslih u Velikoj Britaniji.
Studija, zasnovana na podacima gotovo 323.000 odraslih osoba uključenih u britansku bazu "UK Biobank", pokazala je da je večernji hronotip povezan sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem, pri čemu su razlike bile posebno izražene kod žena, preneo je NBC.
Učesnici istraživanja, prosečne starosti 57 godina, popunili su upitnike o svom hronotipu - biološkoj sklonosti ka jutarnjoj, večernjoj ili srednjoj aktivnosti.
Oko 24 odsto ispitanika izjasnilo se kao "jutarnje osobe", osam odsto kao "večernje osobe", dok je većina, 67 odsto, pripadala srednjoj grupi.
Istraživači su koristili indeks "Life’s Essential 8" Američkog udruženja za srce, koji obuhvata osam faktora zdravlja: san, telesnu težinu, ishranu, nivo šećera u krvi, krvni pritisak, holesterol, pušenje i fizičku aktivnost.
Svakom učesniku dodeljena je ocena zdravlja srca od nula do 100.
Prosečna ocena zdravlja srca u celokupnoj grupi iznosila je 67,4.
Žene su u proseku imale bolje rezultate od muškaraca - 70 prema 65.
U poređenju sa srednjom grupom, "noćne sove" su imale 79 odsto veću učestalost lošeg zdravlja srca, definisanog rezultatom ispod 50, dok su jutarnje osobe imale pet odsto nižu učestalost.
Tokom prosečnog perioda praćenja od 14 godina, osobe sa večernjim hronotipom imale su 16 odsto veći rizik od srčanog ili moždanog udara u odnosu na srednju grupu.
Kod jutarnjih osoba nije uočen povećan rizik.
Istraživanje pokazuje da "noćne sove" češće imaju lošije rezultate naročito u kvalitetu sna i izloženosti nikotinu.
Američko udruženje za srce preporučuje odraslima sedam do devet sati kvalitetnog sna po noći, uz prestanak pušenja, redovnu fizičku aktivnost, ograničavanje unosa kofeina i pravilnu izloženost dnevnoj svetlosti, kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti.