SEDE VLASI MOŽDA NISU ZAUVEK! Naučnici otkrivaju kako bi kosa mogla ponovo da dobije boju

Zanimljivo otkriće došlo je gotovo slučajno. Lekari u Španiji primetili su da su pojedini pacijenti oboleli od raka pluća, koji su primali savremenu imunoterapiju, tokom lečenja počeli da dobijaju nazad svoju prirodnu boju kose.

U početku se smatralo da je reč o slučajnosti. Međutim, kada su lekari uočili isti efekat kod većeg broja pacijenata, naučnici su počeli ozbiljnije da istražuju šta se zapravo događa u folikulima dlake.

Zašto kosa uopšte sedi?

Boju kosi daju ćelije koje se nazivaju melanociti. One proizvode melanin — pigment koji određuje boju kose, ali i kože i očiju.

U folikulima kose postoje i posebne matične ćelije melanocita. One predstavljaju svojevrsnu rezervu koja tokom svakog novog ciklusa rasta kose može da stvara nove ćelije koje proizvode pigment.

Sa starenjem ovaj sistem počinje da slabi. Matične ćelije mogu da budu oštećene, da prestanu pravilno da funkcionišu ili da se iscrpe. Kada nema dovoljno aktivnih melanocita, nova vlas više nema dovoljno pigmenta i počinje da izgleda sivo ili belo.

Na proces utiču godine, genetika, oksidativni stres i verovatno drugi faktori iz okruženja. Stres se takođe povezuje sa ubrzanim sedenjem, iako je proces mnogo složeniji od jednostavne formule „stres = seda kosa“.

Kako bi imunoterapija mogla da vrati pigment?

Naučnici smatraju da imunoterapija možda na neki način ponovo aktivira određene matične ćelije.

Lekovi koji se koriste u lečenju raka imaju za cilj da pomognu imunskom sistemu da prepozna i napadne ćelije tumora. Međutim, njihovo delovanje na organizam je mnogo šire. Kod nekih pacijenata izgleda da mogu da utiču i na ćelijske mehanizme povezane sa pigmentacijom.

Upravo zato su naučnici počeli da razmišljaju o tome da li bi se princip koji stoji iza ovog neželjenog efekta mogao izdvojiti i iskoristiti za razvoj tretmana protiv sede kose.

Biološkinja Melisa Haris sa Univerziteta Alabama i njen tim proučavaju matične ćelije melanocita kako bi pokušali da utvrde šta tačno dovodi do njihovog ponovnog aktiviranja.

Važno je, međutim, naglasiti: ovo još nije terapija za sede vlasi. Istraživanja su u ranoj fazi i rezultati imunoterapije ne znače da bi neko trebalo da uzima lekove protiv raka samo da bi promenio boju kose.

Naučnici proučavaju i samo „kretanje“ matičnih ćelija

Ranija istraživanja pokazala su da matične ćelije melanocita moraju da se kreću između različitih delova folikula kako bi pravilno funkcionisale. Kako starimo, neke od njih mogu da ostanu „zarobljene“ na pogrešnom mestu i izgube sposobnost da se pretvore u ćelije koje proizvode pigment.

Zbog toga naučnici sada razmišljaju o mogućnosti da jednog dana ne moraju da stvaraju potpuno nove ćelije, već da jednostavno ponovo pokrenu postojeće.

Ako se otkrije način da se te ćelije bezbedno aktiviraju ili vrate u odgovarajuću funkcionalnu fazu, teoretski bi moglo da bude moguće ponovo pokrenuti proizvodnju melanina.

Ipak, većina ovih saznanja još potiče iz laboratorijskih istraživanja i eksperimenata, pa nije poznato da li će isti pristup pouzdano funkcionisati kod ljudi.

A šta je sa preparatima koji već obećavaju povratak boje?

Na tržištu već postoje suplementi i serumi koji tvrde da mogu da uspore ili čak preokrenu sedenje kose.

Među njima su preparati koji pokušavaju da smanje oksidativni stres ili da utiču na ćelije odgovorne za proizvodnju melanina. Pojedini proizvodi koriste peptide ili biljne sastojke i reklamiraju se kao pomoć melanocitima.

Međutim, naučni dokazi za takve proizvode trenutno nisu dovoljno jaki da bi se moglo zaključiti da oni pouzdano vraćaju prirodnu boju sede kose.

Drugim rečima, postoji velika razlika između obećavajuće biološke ideje i dokazane terapije koja funkcioniše kod većine ljudi.

Mogu li se sede vlasi zaista vratiti?

Odgovor za sada glasi: možda — ali ne kod svakoga i još ne postoji pouzdana terapija.

Postoje dokumentovani slučajevi u kojima je seda kosa ponovo dobila pigment, a određeni lekovi mogu da izazovu takozvanu repigmentaciju kao neželjeni efekat. Naučnici zato sve ozbiljnije proučavaju mogućnost da se taj proces jednog dana namerno pokrene.

Ali ako su matične ćelije melanocita potpuno iscrpljene ili uništene, vraćanje pigmenta može biti mnogo teže. Zbog toga je moguće da buduće terapije neće delovati jednako kod svih tipova sede kose.

Za sada je najvažnije otkriće zapravo to što sedenje možda nije uvek potpuno jednosmeran proces.

Ako naučnici uspeju da shvate kako da ponovo aktiviraju postojeći sistem za proizvodnju pigmenta, jednog dana bi mogla da postoji terapija koja bi omogućila da kosa sama ponovo proizvodi svoju prirodnu boju.

Dakle, budućnost možda nije samo u novoj farbi za kosu, već u tome da se sam folikul nauči da ponovo pravi pigment.

NY Post