СЕДЕ ВЛАСИ МОЖДА НИСУ ЗАУВЕК! Научници откривају како би коса могла поново да добије боју

Занимљиво откриће дошло је готово случајно. Лекари у Шпанији приметили су да су поједини пацијенти оболели од рака плућа, који су примали савремену имунотерапију, током лечења почели да добијају назад своју природну боју косе.

У почетку се сматрало да је реч о случајности. Међутим, када су лекари уочили исти ефекат код већег броја пацијената, научници су почели озбиљније да истражују шта се заправо догађа у фоликулима длаке.

Зашто коса уопште седи?

Боју коси дају ћелије које се називају меланоцити. Оне производе меланин — пигмент који одређује боју косе, али и коже и очију.

У фоликулима косе постоје и посебне матичне ћелије меланоцита. Оне представљају својеврсну резерву која током сваког новог циклуса раста косе може да ствара нове ћелије које производе пигмент.

Са старењем овај систем почиње да слаби. Матичне ћелије могу да буду оштећене, да престану правилно да функционишу или да се исцрпе. Када нема довољно активних меланоцита, нова влас више нема довољно пигмента и почиње да изгледа сиво или бело.

На процес утичу године, генетика, оксидативни стрес и вероватно други фактори из окружења. Стрес се такође повезује са убрзаним седењем, иако је процес много сложенији од једноставне формуле „стрес = седа коса“.

Како би имунотерапија могла да врати пигмент?

Научници сматрају да имунотерапија можда на неки начин поново активира одређене матичне ћелије.

Лекови који се користе у лечењу рака имају за циљ да помогну имунском систему да препозна и нападне ћелије тумора. Међутим, њихово деловање на организам је много шире. Код неких пацијената изгледа да могу да утичу и на ћелијске механизме повезане са пигментацијом.

Управо зато су научници почели да размишљају о томе да ли би се принцип који стоји иза овог нежељеног ефекта могао издвојити и искористити за развој третмана против седе косе.

Биолошкиња Мелиса Харис са Универзитета Алабама и њен тим проучавају матичне ћелије меланоцита како би покушали да утврде шта тачно доводи до њиховог поновног активирања.

Важно је, међутим, нагласити: ово још није терапија за седе власи. Истраживања су у раној фази и резултати имунотерапије не значе да би неко требало да узима лекове против рака само да би променио боју косе.

Научници проучавају и само „кретање“ матичних ћелија

Ранија истраживања показала су да матичне ћелије меланоцита морају да се крећу између различитих делова фоликула како би правилно функционисале. Како старимо, неке од њих могу да остану „заробљене“ на погрешном месту и изгубе способност да се претворе у ћелије које производе пигмент.

Због тога научници сада размишљају о могућности да једног дана не морају да стварају потпуно нове ћелије, већ да једноставно поново покрену постојеће.

Ако се открије начин да се те ћелије безбедно активирају или врате у одговарајућу функционалну фазу, теоретски би могло да буде могуће поново покренути производњу меланина.

Ипак, већина ових сазнања још потиче из лабораторијских истраживања и експеримената, па није познато да ли ће исти приступ поуздано функционисати код људи.

А шта је са препаратима који већ обећавају повратак боје?

На тржишту већ постоје суплементи и серуми који тврде да могу да успоре или чак преокрену седење косе.

Међу њима су препарати који покушавају да смање оксидативни стрес или да утичу на ћелије одговорне за производњу меланина. Поједини производи користе пептиде или биљне састојке и рекламирају се као помоћ меланоцитима.

Међутим, научни докази за такве производе тренутно нису довољно јаки да би се могло закључити да они поуздано враћају природну боју седе косе.

Другим речима, постоји велика разлика између обећавајуће биолошке идеје и доказане терапије која функционише код већине људи.

Могу ли се седе власи заиста вратити?

Одговор за сада гласи: можда — али не код свакога и још не постоји поуздана терапија.

Постоје документовани случајеви у којима је седа коса поново добила пигмент, а одређени лекови могу да изазову такозвану репигментацију као нежељени ефекат. Научници зато све озбиљније проучавају могућност да се тај процес једног дана намерно покрене.

Али ако су матичне ћелије меланоцита потпуно исцрпљене или уништене, враћање пигмента може бити много теже. Због тога је могуће да будуће терапије неће деловати једнако код свих типова седе косе.

За сада је најважније откриће заправо то што седење можда није увек потпуно једносмеран процес.

Ако научници успеју да схвате како да поново активирају постојећи систем за производњу пигмента, једног дана би могла да постоји терапија која би омогућила да коса сама поново производи своју природну боју.

Дакле, будућност можда није само у новој фарби за косу, већ у томе да се сам фоликул научи да поново прави пигмент.

NY Post