okoTVoko: Ljube se dobri, loši, zli

Sve loše što se desilo prethodnih godina ovaj film, kao medijski događaj, uspeo je da zaseni. Za sve je zaslužan reditelj Igor Šeregi koji je, osim filmske, imao i svoju privatnu svadbu ove godine. Da Igor nije toliko harizmatičan, talentovan i pametan ne bi bilo ni takvog filma. 

Ne bi neki kruti reditelj koristio pesmu grupe „Magazin” -  „Ljube se dobri, loši, zli”. Ne bi kadrovi iz Beograda bili ilustrovani pesmom Bebi Dol „Mustafa” i njenim stihovima „Zaboravi na evropsko vreme”. Ne bi se površan reditelj setio da na kadrove Jadranskog mora  stavi legendarnu temu „Ća će mi Kopakabana” Olivera Dragojevića. 

Songovi iz ovog filma „Ćale” i „Zmija” prete da budu opasni hitovi i nešto što će biti šerovano na društvenim mrežama. Iako je sam reditelj rekao da mu je inflacija pojela prvobitni budžet za film, ovaj film preti da obori sve rekorde. Na sreću, ne liči ni na „Tomu”, ni na „Žikinu dinastiju”. 

Ali rediteljsko umeće savršeno dopunjuju fenomenalni glumice i glumci. Seka Sablić je dokazala zašto je kraljica komedije, a Anđelka Stević Žugić je pokazala komičarski talenat. I sve je lepša i lepša. Očigledno joj prija sve što joj se dešava u životu, ali je fantastično pokazala kako se dobro izbegava tabloidni „topli zec”. 

Prava zvezda mora da kulira sve, pa i priproste novinare petparačkih portala. Marko Grabež se pokazao kao odličan izbor za lik mladoženje. U jednom intervjuu rekao je da ovaj film leči stare rane. Rene Bitorajac je pokazao zašto je jedan od najharizmatičnijih glumaca i na filmu, pozorištu ali i u televizijskim serijama.

Jedan od najboljih frajera se za potrebe filma ugojio i ovoga puta je više glumio mimikom lica i govorom tela. Poznat po ulogama „Bitange i princeze” i „Naša mala klinika” i kao sjajni voditelj emisije „Tvoje lice zvuči poznato”. Srđan Todorović kao šmeker rokenrola i kultnih filmova je ovoga puta briljirao ulogom pravoslavnog sveštenika. 

Vesna Trivalić je pokazala kako je njena harizma neuništiva. Uvek se setim maestralne Cakane iz serije „Otvorena vrata”. Ekipa filma je pokazala neverovatan medijski profesionalizam. Iako znamo da ima glumaca koji se ne odazivaju lako na pozive novinara, ovoga puta su na crvenim tepisima svi bili glamurozni i spremni za izjave. 

I zaista, ta terminologija „ustaše” i „četnici”, za koju smo mislili da je ostala u partizanskim filmovima, na pravi način je ogoljena u filmu kao naš balkanski mentalitet. Mislio sam da Hrvati ne znaju da prave komedije i da su Srbi u tome bolji. Ovaj film me je uverio u suprotno. 

Svakako bi bilo dobro da svi domaći desničari pogledaju ovaj film i da ga vidi Marko Perković Tompson, kad već peva „Ako ne znaš šta je bilo”. Ja znam šta je bilo - bila je jedna zemlja u kojoj je pevala grupa „Magazin” i gde je Boris Dvornik u „Boljem životu”  glumio na sličnu temu - Romeo i Julija na hrvatsko-srpski način. 

Toliko je sve bilo depresivno oko nas. Toliko se trideset godina posle svega opet počeo vrteti talas strašne prošlosti. Nisam ni hteo da idem da gledam ovaj film jer me je tema u startu nervirala. I onda sam njegovim uspehom shvatio da sam pogrešio. Bio je to moj najveći antidepresiv, a premijera filma jedan od najboljih provoda na kojima sam bio.

Aleksandar Filipović