окоТВоко: Љубе се добри, лоши, зли

Све лоше што се десило претходних година овај филм, као медијски догађај, успео је да засени. За све је заслужан редитељ Игор Шереги који је, осим филмске, имао и своју приватну свадбу ове године. Да Игор није толико харизматичан, талентован и паметан не би било ни таквог филма. 

Не би неки крути редитељ користио песму групе „Магазин” -  „Љубе се добри, лоши, зли”. Не би кадрови из Београда били илустровани песмом Беби Дол „Мустафа” и њеним стиховима „Заборави на европско време”. Не би се површан редитељ сетио да на кадрове Јадранског мора  стави легендарну тему „Ћа ће ми Копакабана” Оливера Драгојевића. 

Сонгови из овог филма „Ћале” и „Змија” прете да буду опасни хитови и нешто што ће бити шеровано на друштвеним мрежама. Иако је сам редитељ рекао да му је инфлација појела првобитни буџет за филм, овај филм прети да обори све рекорде. На срећу, не личи ни на „Тому”, ни на „Жикину династију”. 

Али редитељско умеће савршено допуњују феноменални глумице и глумци. Сека Саблић је доказала зашто је краљица комедије, а Анђелка Стевић Жугић је показала комичарски таленат. И све је лепша и лепша. Очигледно јој прија све што јој се дешава у животу, али је фантастично показала како се добро избегава таблоидни „топли зец”. 

Права звезда мора да кулира све, па и припросте новинаре петпарачких портала. Марко Грабеж се показао као одличан избор за лик младожење. У једном интервјуу рекао је да овај филм лечи старе ране. Рене Биторајац је показао зашто је један од најхаризматичнијих глумаца и на филму, позоришту али и у телевизијским серијама.

Један од најбољих фрајера се за потребе филма угојио и овога пута је више глумио мимиком лица и говором тела. Познат по улогама „Битанге и принцезе” и „Наша мала клиника” и као сјајни водитељ емисије „Твоје лице звучи познато”. Срђан Тодоровић као шмекер рокенрола и култних филмова је овога пута бриљирао улогом православног свештеника. 

Весна Тривалић је показала како је њена харизма неуништива. Увек се сетим маестралне Цакане из серије „Отворена врата”. Екипа филма је показала невероватан медијски професионализам. Иако знамо да има глумаца који се не одазивају лако на позиве новинара, овога пута су на црвеним теписима сви били гламурозни и спремни за изјаве. 

И заиста, та терминологија „усташе” и „четници”, за коју смо мислили да је остала у партизанским филмовима, на прави начин је огољена у филму као наш балкански менталитет. Мислио сам да Хрвати не знају да праве комедије и да су Срби у томе бољи. Овај филм ме је уверио у супротно. 

Свакако би било добро да сви домаћи десничари погледају овај филм и да га види Марко Перковић Томпсон, кад већ пева „Ако не знаш шта је било”. Ја знам шта је било - била је једна земља у којој је певала група „Магазин” и где је Борис Дворник у „Бољем животу”  глумио на сличну тему - Ромео и Јулија на хрватско-српски начин. 

Толико је све било депресивно око нас. Толико се тридесет година после свега опет почео вртети талас страшне прошлости. Нисам ни хтео да идем да гледам овај филм јер ме је тема у старту нервирала. И онда сам његовим успехом схватио да сам погрешио. Био је то мој највећи антидепресив, а премијера филма један од најбољих провода на којима сам био.

Александар Филиповић