окоТВоко: Медијске олује и поледице

Српска Нова година је, занимљиво, прослављена прво у Загребу, концертом Снежане Ђуришић. На српској вечери у организицији СНВ-а била је пуна конгресна дворана загребачког Велесајма, а Снежана је певала песме „Видовдан” и „Одакле си, селе”. У Чачку, међутим, није било такве саборности као у Загребу, али је Ана Бекута, упркос нападима, ипак одржала планирани концерт. 

У „Око магазину” анализирали су шта се све збило у Загребу, шта у Чачку и, кад већ говоримо о везама музике и политике, да ли ће Аца Лукас после фотографије са Насером Орићем пожелети хладне воде са Романије. 

Снежана Ђуришић се јавила на телефон новинарима хрватског РТЛ-а да да коментар о томе што је против ње, бар како пишу медији, наводно,  поднета кривична пријава након наступа у Загребу, али је спустила слушалицу уз реченицу: „Срам вас било”. 

Ту речницу упутила је и Ана Бекута публици са бине у Чачку, да би наступ завршила из комбија и постала вирална на свим успаљеним друштвеним мрежама. 

За хаос који је настао на интернету поводом случаја леденица, грудвања и певања из комбија не би вам требало социолшко објашњење. Било би вам све јасно ако погледате ову емисију на одложеном гледању. 

Пре тачно тридесет година Нада Полић, односно Ана Бекута, објавила је песму „Олуја”, а три деценије касније доживела је невиђено грудвање и леденице на концерту у Чачку. Да ли је то крај или реинкарнација њене каријере показаће њен концерт у Арени Загреб, који  је заказала за Дан заљубљених. 

Да ли треба или не да се пева по трговима док се пуне дворане, то нека буде посао менаџера и силних људи који раде маркетинг јавним личностима. 

Али, једно је слика у медијима и поледица на коју може да се оклизне сваки естрадни уметник, јер зашто се ово десило Ани Бекути и то у Чачку где је почела своју каријеру, а није десило Сањи Вучић у Чајетини? Мора да се води рачуна о сваком кораку, где се и коме пева. 

Ово, нажалост, више није време „Сабора” и „Хит параде”, него време Тиктока. Понекад је много боље дозирати појављивање у медијима и не трчати на сваку „гажу” и тезгу. И не заносити се мишљењем да си, ако си у жирију „Звезда Гранда”, имун од гнева масе. Свако има право да мисли својом главом, али и одговорност за то шта је урадио и за коју славу и паре. 

Его и сујета јавних личности показују се као њихов највећи непријатељ, јер су дуго видели на телевизији само лепшу слику себе. То што жирирате у „Звездама Гранда” као дива не значи да не можете погрешити на терену, где нема светлости рефлектора и хорде новинара који вас јуре за изјаву. Од идола веома лако постајете предмет спрдње, јер је данас веома лако оклизнути се о медијску поледицу.

Александар Филиповић