окоТВоко: Дај ми буги, дам ти вуги

Прво смо прошле зиме на Спенсу гледали вече филмске музике браће Предрага и Младена Вранешевића, иначе чланова некадашњег бенда „Лабораторија звука”. Потом је у атељеу „Вранешевић” на Петроварадинској тврђави одржана манифестација „Водавода водица”, на којој су дечји сонгови „Лабораторије звука” из ненадмашних телевизијских серијала као што су: „Фазони и форе“, „Недељни забавник“, „Полетарац“, „Чик погоди ко сам“, „Приче из Непричаве“, „Плави зец“, „Последња трка“ и других, покренули малишане да певају и маштају са својим родитељима.

И овог децембра у културној станици „Свилара“ одржани су „Дани документарног филма” на којима је приказан само сегмент богатог опуса браће Вранешевић. За дуги период деловања, браћа Вранeшевић и њихова „Лабораторија звука” компоновали су и изводили музику за више од 200 документарних, цртаних анимираних и краткометражних филмова. Оно што ће бити круна свега је ремастер култних песама „Лабораторије звука” у лондонском „Abby roads” студију, где ће њихове песме бити поново ремастеризоване. 

Стваралаштво браће Вранешевић говори у каквим смо срећним временима живели, у којима су креативци могли да се окушају у више уметничких жанрова. Мислим да ће то ремастеризовано музичко издање бити посебна посластица, јер ће нас сетити на песме попут „Лепо тело“ и „Суварак”. Ова група је била зачетник новог таласа и вешто кокетирала са алтернативом, али и комерцијалом уз много духовитих рефрена: „Љубите без разлике супруге и свастике, удовице, разведене, младе, цуре, зреле, жене“, „Скакавац јој заш'о у рукавац“, „Дај ми буги, дам ти вуги“ и друге. 

Постојала је и једна „Југотонова“ плоча - „Невиност“, која је на симболичан начин дефлорисана. Али све то говори о јако лепим и чедним временима, где је постојала и нека фина, еротска провокација, одлични спотови, сјајна музика и још боље зезање. Легендарни Синиша Шкарица каже да су они у свему били револуција и авангарда. У њиховим спотовима наступао је боди билдинг пар Ирена и Петар Челик. 

Билдер Слободан Благојевић био је атракција њиховог музичког хепенинга „Јашући коња сан Марка“. Они су први открили пророчицу Клеопатру. Чак су имали и проблема због Вилмоша Каубоја јер је на промотивном постеру групе један непознати грађанин уочио сличност између елегантно попуњеног Вилмоша и друга Тита. Група је имала проблема због тога јер се тада примењивао Закон о заштити лика и дела друга Тита. У њиховим филмовима можемо видети и чувеног новосадског музичара Ивана Фецета познатог и као Фирчи.

Од 1991. године Пеђа Вранешевић је радио као музички уредник у ТВ Нови Сад, а Младен Вранешевић у маркетингу ТВ НС. Дина Курбатвински Вранешевић била је прва директорка војвођанског Јавног сервиса, од како се осамосталио од РТС-а, а потом је била помоћница Александра Тијанића. Особа која је вратила на екран ТВ НС моју маленкост након гашења БК телевизије. Увек је гледала ко је препознатљиво ТВ лице. 

Памтићу Дину и по томе да сам радио уживо „Забавну недељу” и то шест сати и да смо имали рекордан рејтинг од пола милиона гледалаца након прве емисије. Хвала јој због тога. Она је једна од вечито младих Новосађанки, жена неисцрпне енергије. Породица Вранешевић оставила је велики траг у масовној култури нашег града. 

И треба да остане део сећања наших бољих телевизијских времена и поштовање наше традиције. ЛП плоче „Тело“, „Невиност“, „Дубоко у теби“... ушле су у лексикон југословенске митологије и сада, кад освану на новом винилу, биће то шанса да неки нови млади људи нешто науче.

 Кад са ове историјске дистанце публика гледа рад Пеђе и Младена Вранешевића, може се видети колико је некад телевизија била креативна, а сад имамо индустрију, гомилу телевизија, неких досадних формата и једно велико ништа. Не запамтиш ни шта си слушао, ни шта си гледао. 

Александар Филиповић