U CVETNOM CENTRU GAZDINSTVA DUŠKA JANIĆA U MOKRINU Najbolje procveta kad radi cela porodica

Sve veći broj cvećara opredeljuje se za proizvodnju u zaštićenom prostoru u plastenicima i staklenicima. Duško Janić iz Mokrina razvoj „Cvetnog centra Janić“ u porodičnom gazdinstvu započeo je u jednom plasteniku i stalnim ulaganjima uvećavao proizvodnju, pa uz angažovanje svih članova porodice sada cveće gaji pod plastenicima na 1.200 kvadratnih metara. 

Porodično gazdinstvo Duška Janića cvećarstvom se bavi 18 godina i dobro se snalazi u ovoj veoma profitabilnoj proizvodnji, u kojoj se na malim površinama po hektaru ostvaruje višestruko veća dobit u odnosu na ratarsku proizvodnju.

 – Počeli smo proizvodnju skromno 2008.godine u jednom plasteniku, iz godine u godinu se širili, jer smo uvideli da vredi ulagati u cvećarstvo i sada nam je to lep posao, ali se mora biti uporan. Ulaganja su ogromna, pošto je bavljenje ovom intenzivnom proizvodnjom dosta skupo, ali ako se ulaže i marljivo radi može i da se zaradi – kategoričan je Duško Janić. 

U zimskom periodu, kada su temperature niske i spuštaju se i ispod nule, za zagrevanje plastenika u funkciji daljinski sistem grejanja u kome se kao energent koriste piljevina i drva. U plasteničkoj proizvodnji cveća grejanje je zamašan trošak, ali se u gazdinstvu Janić potvrdio kao najjeftiniji. Sistem centralnog grejanja funkcioniše tako što se piljevina ubacije u gorionike, kada je potrebno koriste se i drva, a da bi se opsluživao neophodno je stalno dežurstvo i dodatni trud. 

„Uvideli smo da vredi ulagati u cvećarstvo i sada nam je to lep posao, ali se mora biti uporan”...

-  Grejanje gasom bilo bi mnogo jednostavnije ali i skuplje, pa sada dok smo mlađi o zameni piljevine i drva gasom, razmišljamo za neki kasniji period – dodaje Janić – Iz pilane prijatelja iz Kikinde u sezoni dopremamo 40 do 50 prikolica piljevine, onda se ona prosejava i na svaka tri četiri sata u gorionik dodaje po dva džaka. Iziskuje dodatni posao, ali od korišćenja piljevine i drva nema jeftinijeg grejanja. 

Janići u negu cveća ulaže dosta rada i ljubavi. Svi se trude da svakoj biljci posvete punu pažnju, takođe i kod dežurstva za loženje i grejanje plastenika, pa se svi se raduju i zadovoljni su kada biljke dobro napreduju i procvetaju. Tokom sezone samo manji deo proizvodnje zasniva se iz semena, što je znatno duži period neophodan dok cveće ne dospe za prodaju. Zbog toga je veći deo proizvodnje iz uvoznog rasada koji se nabavlja preko uvoznika iz Novog Sada i Subotice. Cvećar iz Mokrina je ranije mislio da je kupovina uvoznog rasada na prvi pogled veći trošak i da poskupljuje proizvodnju. Međutim, pokazalo se da je njegovo rasađivanje u saksije praktičnije i isplativije, jer cveća prispe brže za tržište, kada je najaktuelnije. 

Prva veća berba je u vreme Dana zaljubljenih i za Međunarodni dan žena 8. mart, pa se i u mokrinskom cvetnom centru uveliko pripremaju. Procvetale ciklame koje smo zatekli ispod plastenika, kolorita koji očarava, pravi su praznik za oči. Janići cveće prodaj na veliko i malo u mnogim vojvođanskim selima i gradovima, pijacama, vašarima i cvetnim manifestacijama, a svaka kvalitetno odnegovana biljka nađe kupca. 

– U okolini ima konkurencije, ali među cvećarima se neguju korektni poslovni i prijateljski odnosi. Kada je potrebno sarađujemo i ispomažemo se, a zdrava konkurencija je dobra i omogućuje da svi poslujemo – smatra Janić. 

Evidentno je da je cvećarstvo intenzivna grana poljoprivrede koja zahteva velika ulaganja u tehnologiju i znanje, ali nudi brži povraćaj investicija u odnosu na druge grane. Imamo sve preduslove da se pokrene još veći razvoj cvećarstva, da se taj neiskorišćeni potencijal iskoristiti i smanji zavisnost od uvoza. Cvetni centar Janić u Mokrinu, dobar je primer da se uz dosta uloženog truda u cvećarstvu može uspešno privređivati.

Tekst i foto: Milorad Mitrović