MAJČINSTVO SE SVE VIŠE ODLAŽE Evo u kojim godinama žene u Srbiji rađaju prvo dete

Godine u kojima žene u Evropi rađaju svoje prvo dete sve više se pomeraju nagore. Srpkinje u proseku prvo dete rađaju sa 29,9 godina.

Znamo da se uopšteno granica godina kada žene prvi put rađaju pomerila nagore, ali čini se da Evropljanke sve duže čekaju na ovu ulogu.

Čitav je niz razloga zašto se u proseku odlučujemo na roditeljstvo sve kasnije u životu. Neki su ekonomske prirode, neki zdravstvene, neki psihološke. Stvari se menjaju i ništa nije kao nekada, kada su žene vrlo rano postajale majke, što je moderni način života u potpunosti promenio.

Novi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji u proseku rađaju prvo dete neposredno pre 30. rođendana. Zbog toga možemo zaključiti da Evropljanke sve duže čekaju na decu – a stručnjaci kažu da nema znakova da će se taj trend uskoro usporiti.

Prema najnovijim zvaničnim podacima, širom Evropske unije žene postaju majke u proseku sa 29,8 godina, što je oko godinu dana kasnije u poređenju sa decenijom ranije. Trenutno se starost žena na prvom porođaju kreće od 24,7 godina u Moldaviji do 31,8 godina u Italiji.

Odlaganje roditeljstva, pokazuju podaci, ne znači nužno odustajanje od dece. Neke od zemalja u kojima žene najduže čekaju na decu ujedno su i zemlje sa višim stopama nataliteta, poput Danske, Nemačke, Irske, Kipra, Holandije, Portugala, Švedske, Lihtenštajna i Norveške – u svim tim zemljama prosečna starost je iznad 30 godina. Švajcarska je, na primer, ubedljivo na prvom mestu, ali tamo je prosečna starost već neko vreme ista – od 32,1 do 32,4 godine.

Srbija takođe već neko vreme drži sličan prosek, pa su tako Srpkinje 2019. godine u proseku rađale prvo dete sa 29,5 godina, a 2024. godine sa 29,9.

„Zapravo se radi o čekanju“, rekla je za Euronews Health Ester Lazari, demografkinja specijalizovana za plodnost na Univerzitetu u Beču. „Nema mnogo dokaza da ljudi više ne žele da imaju decu; idealna veličina porodice se zapravo nije promenila. Radi se samo o vremenu“, dodala je.

Postoji nekoliko faktora koje Evropljani obično smatraju „preduslovima“ za rađanje dece. Prvo žele da završe fakultet i postanu finansijski stabilni, a uopšteno im treba više vremena da formiraju stabilne romantične veze nego u prošlosti. Žene u istočnoj i srednjoj Evropi obično postaju majke u srednjim do kasnim dvadesetim, dok one u zapadnoj i južnoj Evropi često čekaju do ranih tridesetih, prema podacima iz 2023. godine.

Ipak, trend odlaganja rađanja dece vidljiv je širom Evrope. „Zato je vrlo teško odrediti jedan jedini faktor koji može da objasni taj trend“, rekla je Lazari.

Stručnjaci upozoravaju da ova promena može imati i zdravstvene posledice. Iako mnogi žele da imaju decu kasnije u životu, odlaganje roditeljstva može povećati rizik od problema sa plodnošću. To znači da do trenutka kada se osete spremnima za decu, možda neće moći da ih imaju onoliko koliko žele.

„Poželjni reproduktivni prozor se promenio, i to je zanimljivo, jer se biološki očigledno nije promenio“, rekla je Lazari. To objašnjava porast tretmana plodnosti širom Evrope poslednjih godina, sa više od 1,1 milion ciklusa lečenja sprovedenih u gotovo 1.400 klinika tokom 2021. godine.

Yumama. mondo