МАЈЧИНСТВО СЕ СВЕ ВИШЕ ОДЛАЖЕ Ево у којим годинама жене у Србији рађају прво дете
Жене у већини европских земаља све касније рађају своје прво дете, показују најновији званични подаци.
Године у којима жене у Европи рађају своје прво дете све више се померају нагоре. Српкиње у просеку прво дете рађају са 29,9 година.
Знамо да се уопштено граница година када жене први пут рађају померила нагоре, али чини се да Европљанке све дуже чекају на ову улогу.
Читав је низ разлога зашто се у просеку одлучујемо на родитељство све касније у животу. Неки су економске природе, неки здравствене, неки психолошке. Ствари се мењају и ништа није као некада, када су жене врло рано постајале мајке, што је модерни начин живота у потпуности променио.
Нови подаци показују да жене у Европској унији у просеку рађају прво дете непосредно пре 30. рођендана. Због тога можемо закључити да Европљанке све дуже чекају на децу – а стручњаци кажу да нема знакова да ће се тај тренд ускоро успорити.
Према најновијим званичним подацима, широм Европске уније жене постају мајке у просеку са 29,8 година, што је око годину дана касније у поређењу са деценијом раније. Тренутно се старост жена на првом порођају креће од 24,7 година у Молдавији до 31,8 година у Италији.
Одлагање родитељства, показују подаци, не значи нужно одустајање од деце. Неке од земаља у којима жене најдуже чекају на децу уједно су и земље са вишим стопама наталитета, попут Данске, Немачке, Ирске, Кипра, Холандије, Португала, Шведске, Лихтенштајна и Норвешке – у свим тим земљама просечна старост је изнад 30 година. Швајцарска је, на пример, убедљиво на првом месту, али тамо је просечна старост већ неко време иста – од 32,1 до 32,4 године.
Србија такође већ неко време држи сличан просек, па су тако Српкиње 2019. године у просеку рађале прво дете са 29,5 година, а 2024. године са 29,9.
„Заправо се ради о чекању“, рекла је за Euronews Health Естер Лазари, демографкиња специјализована за плодност на Универзитету у Бечу. „Нема много доказа да људи више не желе да имају децу; идеална величина породице се заправо није променила. Ради се само о времену“, додала је.
Постоји неколико фактора које Европљани обично сматрају „предусловима“ за рађање деце. Прво желе да заврше факултет и постану финансијски стабилни, а уопштено им треба више времена да формирају стабилне романтичне везе него у прошлости. Жене у источној и средњој Европи обично постају мајке у средњим до касним двадесетим, док оне у западној и јужној Европи често чекају до раних тридесетих, према подацима из 2023. године.
Ипак, тренд одлагања рађања деце видљив је широм Европе. „Зато је врло тешко одредити један једини фактор који може да објасни тај тренд“, рекла је Лазари.
Стручњаци упозоравају да ова промена може имати и здравствене последице. Иако многи желе да имају децу касније у животу, одлагање родитељства може повећати ризик од проблема са плодношћу. То значи да до тренутка када се осете спремнима за децу, можда неће моћи да их имају онолико колико желе.
„Пожељни репродуктивни прозор се променио, и то је занимљиво, јер се биолошки очигледно није променио“, рекла је Лазари. То објашњава пораст третмана плодности широм Европе последњих година, са више од 1,1 милион циклуса лечења спроведених у готово 1.400 клиника током 2021. године.
