DIVIM SE GLUMCIMA KOJI SU VIČNI U KOMEDIJAMA! Glumac i muzičar MARKO GRABEŽ o filmu „SVADBA”: „Retka je prilika da ovakve rekordne gledanosti imamo”

U filmu „Svadba” tumači lik Nebojše Dimitrijevića, koji se zaljubljuje u devojku iz Hrvatske i, nakon saznanja o njenoj trudnoći, organizuje sa porodicom svadbu, na kojoj se obe strane familije međusobno upoznaju i upadaju u niz komičnih situacija. Kako je u razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin priznao, od početka prikazivanja ovog ostvarenja do njega stižu predivne i euforične reakcije publike. 

– Mislim da ću na tom osećaju „jahati” čitave godine. Toliko me je to napunilo predivnom energijom da osećam neku kreativnost i potrebu da dalje stvaram. Mislim da je retka prilika da ovakve rekordne gledanosti imamo u svim zemljama i nadam se da će tako biti i dalje. Insistirao sam na tome da film gledam i u Sava centru na beogradskoj premijeri, iako sam ga već gledao jer mislim da svaki glumac treba da doživi da gleda film zajedno sa publikom, prati reakcije i puni se tom energijom. To daje možda čak i više energije od samog poklona na kraju. Sedenje u publici i osluškivanje ritma filma i to kako diše sa publikom je za mene neprocenjivo iskustvo– kazao nam je mladi glumac. 

Je l' to znači da i premijerama projekata na kojima ste radili pratite iz publike? 

– Da, a volim i na samom setu da gledam tejkove, kad imam svoje scene, jer mislim da sam uspeo vremenom da se objektivno distanciram od sebe pred kamerom. Mada, ne može to baš objektivno do kraja da se posmatra jer gledaš i kako izgledaš. Ipak, tehnički je moguće, ako gledaš sebe, da neke stvari možda i ispraviš. Video sam to, u stvari, kada sam bio mlađi, na mom prvom filmu „Branio sam Mladu Bosnu” od Nebojše Glogovca. Još na fakultetu je bilo tih dilema da li da gledaš svoje scene ili ne, a ja sam na prvom danu snimanja video Glogovca koji je posle svog krupnog kadra tražio da pogleda materijal iza monitora i rekao da misli da ima prostora da još nešto popravi. Vratio se i napravio bolji tejk. To mi je bio znak da moram i ja tako (smeh). 

Koliko je sada ova prilika za vas da prvi put učestvujete u jednoj zdravoj komediji, koja će da nasmeje milione, bila dragocena? 

– Da, meni je ovo prva komedija ispred kamere i moram da vam priznam da se zapravo ne razlikuje toliko od dramske strukture. Moraš da igraš ozbiljne ljude sa ozbiljnim problemima, dosadan sam sa tom rečenicom, ali je ponavljam od svog profesora na fakultetu. Koliko god komedija bila smešna, mi se, zapravo, smejemo nečijem problemu. To pravilo važi još od Pitera Selersa, Čarlija Čaplina i svih drugih ozbiljnih komičara. Naravno da sebe ne poredim sa njima, daleko od toga (smeh), ali moram da imam neke uzore u komediji. Svi su oni bili ozbiljni i ozbiljno doživljavali probleme koje su glumili. 

Da li je izazovno uopšte igrate u komediji? 

– Mozak mora brže da funkcioniše u komediji. Potrebni su velika koncentracija i fokus. Divim se glumcima koji su vični u komedijama, jer mislim da je to jako zahtevan žanr. Ja po prirodi umem da „zatrokiram” i malo sporije se krećem kroz život, pa mi je komedija izazov i tera me da mi bude kao neka vežba za koncentraciju.  
 

Imali ste glumačke legende kao kolege na ovom snimanju. Kakva iskustva nosite sa snimanja? 

– Sa direktnom partnerkom, Nikom Grbeljom, mojom koleginicom i fiktivnom ženom iz filma bilo je stvarno lepo raditi. Bilo je važno da se pratimo, slušamo i čuvamo, a i sve ostale scene su bile beskrajno duhovite i šarmantne. Bio sam presrećan što sam imao čast da sa ovakvom glumačkom i celom ekipom i tako divnim i rediteljem sarađujem. Pošto smo bili u Crikvenici na moru bilo je mnogo lepo vreme za snimanje, a imali smo i dosta vremena i pauza. Nismo svi snimali svaki dan, ali smo bili tu i onda smo se, pored samog snimanja, kao ekipa zbližili. Igrali smo padel, pravili smo roštilj i imali dosta prostora za fino druženje.

Koji osećaj biste voleli da publika sa sobom ponese nakon gledanja ovog filma? 

– To se već i događa - osećaj olakšanja, topline i neke zdrave energije, koju želiš da poneseš kući, da te napuni nekim divnim baterijama za dalje. 

Mislite li da ovaj film može promeni mišljenje onih koji i dalje imaju stereotipe o prijateljstvu između Srba i Hrvata? 

– Verujem da može. Format romantične komedije je dobar poligon da se suočimo sa nekim stvarima, preko kojih možda nismo još uvek prešli, koje su tabu ili koje i mediji često veštački indukuju. U prirodi verujem da ljudi jedva čekaju da idu dalje. 

Reditelj je izjavio da je posle snimanja ovog filma samo zbog vas „zapucao” u Sloveniju kako bi prisustvovao svirci vašeg benda „KOIKOI”  Deluje kao prijateljski gest. Je l' inače dopuštate ljudima iz posla da vam uđu u život? 

– Ako ste bliski sa nekim iz posla ne znači da treba da bude i  prijatelj u vašem životu, ali zapravo kada je neko divan čovek, kao što je to reditelj Igor Šeregi, i sjajan je i kolega i prijatelj, velika mi je čast da podelimo i neka iskustva i mimo seta.

 
Vladimir Bijelić