ДИВИМ СЕ ГЛУМЦИМА КОЈИ СУ ВИЧНИ У КОМЕДИЈАМА! Глумац и музичар МАРКО ГРАБЕЖ о филму „СВАДБА”: „Ретка је прилика да овакве рекордне гледаности имамо”

У филму „Свадба” тумачи лик Небојше Димитријевића, који се заљубљује у девојку из Хрватске и, након сазнања о њеној трудноћи, организује са породицом свадбу, на којој се обе стране фамилије међусобно упознају и упадају у низ комичних ситуација. Како је у разговору за „Дневников” ТВ магазин признао, од почетка приказивања овог остварења до њега стижу предивне и еуфоричне реакције публике. 

– Мислим да ћу на том осећају „јахати” читаве године. Толико ме је то напунило предивном енергијом да осећам неку креативност и потребу да даље стварам. Мислим да је ретка прилика да овакве рекордне гледаности имамо у свим земљама и надам се да ће тако бити и даље. Инсистирао сам на томе да филм гледам и у Сава центру на београдској премијери, иако сам га већ гледао јер мислим да сваки глумац треба да доживи да гледа филм заједно са публиком, прати реакције и пуни се том енергијом. То даје можда чак и више енергије од самог поклона на крају. Седење у публици и ослушкивање ритма филма и то како дише са публиком је за мене непроцењиво искуство– казао нам је млади глумац. 

Је л' то значи да и премијерама пројеката на којима сте радили пратите из публике? 

– Да, а волим и на самом сету да гледам тејкове, кад имам своје сцене, јер мислим да сам успео временом да се објективно дистанцирам од себе пред камером. Мада, не може то баш објективно до краја да се посматра јер гледаш и како изгледаш. Ипак, технички је могуће, ако гледаш себе, да неке ствари можда и исправиш. Видео сам то, у ствари, када сам био млађи, на мом првом филму „Бранио сам Младу Босну” од Небојше Глоговца. Још на факултету је било тих дилема да ли да гледаш своје сцене или не, а ја сам на првом дану снимања видео Глоговца који је после свог крупног кадра тражио да погледа материјал иза монитора и рекао да мисли да има простора да још нешто поправи. Вратио се и направио бољи тејк. То ми је био знак да морам и ја тако (смех). 

Колико је сада ова прилика за вас да први пут учествујете у једној здравој комедији, која ће да насмеје милионе, била драгоцена? 

– Да, мени је ово прва комедија испред камере и морам да вам признам да се заправо не разликује толико од драмске структуре. Мораш да играш озбиљне људе са озбиљним проблемима, досадан сам са том реченицом, али је понављам од свог професора на факултету. Колико год комедија била смешна, ми се, заправо, смејемо нечијем проблему. То правило важи још од Питера Селерса, Чарлија Чаплина и свих других озбиљних комичара. Наравно да себе не поредим са њима, далеко од тога (смех), али морам да имам неке узоре у комедији. Сви су они били озбиљни и озбиљно доживљавали проблеме које су глумили. 

Да ли је изазовно уопште играте у комедији? 

– Мозак мора брже да функционише у комедији. Потребни су велика концентрација и фокус. Дивим се глумцима који су вични у комедијама, јер мислим да је то јако захтеван жанр. Ја по природи умем да „затрокирам” и мало спорије се крећем кроз живот, па ми је комедија изазов и тера ме да ми буде као нека вежба за концентрацију.  
 

Имали сте глумачке легенде као колеге на овом снимању. Каква искуства носите са снимања? 

– Са директном партнерком, Ником Грбељом, мојом колегиницом и фиктивном женом из филма било је стварно лепо радити. Било је важно да се пратимо, слушамо и чувамо, а и све остале сцене су биле бескрајно духовите и шармантне. Био сам пресрећан што сам имао част да са оваквом глумачком и целом екипом и тако дивним и редитељем сарађујем. Пошто смо били у Цриквеници на мору било је много лепо време за снимање, а имали смо и доста времена и пауза. Нисмо сви снимали сваки дан, али смо били ту и онда смо се, поред самог снимања, као екипа зближили. Играли смо падел, правили смо роштиљ и имали доста простора за фино дружење.

Који осећај бисте волели да публика са собом понесе након гледања овог филма? 

– То се већ и догађа - осећај олакшања, топлине и неке здраве енергије, коју желиш да понесеш кући, да те напуни неким дивним батеријама за даље. 

Мислите ли да овај филм може промени мишљење оних који и даље имају стереотипе о пријатељству између Срба и Хрвата? 

– Верујем да може. Формат романтичне комедије је добар полигон да се суочимо са неким стварима, преко којих можда нисмо још увек прешли, које су табу или које и медији често вештачки индукују. У природи верујем да људи једва чекају да иду даље. 

Редитељ је изјавио да је после снимања овог филма само због вас „запуцао” у Словенију како би присуствовао свирци вашег бенда „KOIKOI”  Делује као пријатељски гест. Је л' иначе допуштате људима из посла да вам уђу у живот? 

– Ако сте блиски са неким из посла не значи да треба да буде и  пријатељ у вашем животу, али заправо када је неко диван човек, као што је то редитељ Игор Шереги, и сјајан је и колега и пријатељ, велика ми је част да поделимо и нека искуства и мимо сета.

 
Владимир Бијелић