Opaka bolest oduzela život glumcu (53) OVO SU PRVI SIMPTOMI ALS-a! Bolest koja postepeno oduzima kontrolu nad telom
Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) je teška neurološka bolest koja postepeno dovodi do gubitka kontrole nad mišićima.
Glumac Erik Dejn preminuo je u 53. godini nakon borbe sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), bolešću koja zahvata nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini.
ALS se često naziva i Lu Gerigova bolest, po bejzbol igraču kome je dijagnostikovana. Tačan uzrok bolesti još uvek nije poznat, a mali broj slučajeva je nasledan. Amiotrofična lateralna skleroza dovodi do gubitka kontrole nad mišićima, a s vremenom se bolest pogoršava do stanja nepokretnosti. Ne postoji lek za ovu bolest.
Simptomi amiotrofične lateralne skleroze
Simptomi ALS-a razlikuju se od osobe do osobe i zavise od toga koje su nervne ćelije zahvaćene. Bolest obično počinje slabošću mišića koja se širi i pogoršava tokom vremena.
Simptomi mogu uključivati:
– Otežano hodanje ili obavljanje uobičajenih svakodnevnih aktivnosti
– Spoticanje i padanje
– Slabost u nogama, stopalima ili skočnim zglobovima
– Slabost šaka ili nespretnost
– Nerazgovetan govor ili otežano gutanje
– Slabost praćena grčevima i trzajima mišića u rukama, ramenima i jeziku
– Nekontrolisano plakanje, smejanje ili zevanje
– Promene u razmišljanju ili ponašanju
ALS često počinje u šakama, stopalima, rukama ili nogama, a zatim se širi na druge delove tela. Mišići postaju sve slabiji kako sve više nervnih ćelija odumire. To na kraju utiče na žvakanje, gutanje, govor i disanje.
U ranim fazama obično nema bola, a bol nije čest ni u kasnijim fazama. ALS najčešće ne utiče na kontrolu mokraćne bešike, kao ni na čula, uključujući sposobnost ukusa, mirisa, dodira i sluha.
Uzroci ALS-a
ALS zahvata motorne neurone – nervne ćelije koje kontrolišu voljne pokrete mišića, kao što su hodanje i govor. Postoje dve grupe motornih neurona.
Prva grupa se proteže od mozga do kičmene moždine i mišića širom tela – nazivaju se gornji motorni neuroni. Druga grupa se proteže od kičmene moždine do mišića širom tela – nazivaju se donji motorni neuroni.
Bolest dovodi do postepenog propadanja i odumiranja obe grupe motornih neurona. Kada su motorni neuroni oštećeni, prestaju da šalju signale mišićima, usled čega mišići ne mogu da funkcionišu.
Kod oko 10 odsto osoba sa ALS-om može se utvrditi genetski uzrok, dok kod ostalih uzrok nije poznat. Istraživači smatraju da je reč o složenoj interakciji između gena i faktora iz okruženja.
Faktori rizika
Utvrđeni faktori rizika za ALS su:
– Genetika – kod oko 10 odsto osoba gen rizika je nasledan. U većini slučajeva naslednog ALS-a deca imaju 50 odsto šanse da naslede gen.
– Starost – rizik raste sa godinama, najčešće između 60. godine i sredine osamdesetih.
– Pol – pre 65. godine nešto više muškaraca nego žena razvije ALS, a razlika nestaje nakon 70. godine.
Faktori iz okruženja koji se povezuju sa povećanim rizikom:
– Pušenje – dokazi ukazuju da je pušenje faktor rizika, naročito kod žena nakon menopauze.
– Izloženost toksinima – postoje određeni dokazi da izloženost olovu ili drugim supstancama može biti povezana sa ALS-om, ali nijedna supstanca nije dosledno potvrđena kao uzrok.
– Vojna služba – istraživanja pokazuju povećan rizik kod osoba koje su služile vojsku, ali nije jasno šta tačno može biti okidač.
