ČEKALI DA KVADRAT POJEFTINI I IZGUBILI 23.000 EVRA! Kredit ili kirija, računica koja brine podstanare

Za stan od 40 kvadrata, umesto 120.000, sada treba izdvojiti 134.000 evra, navodi portal 4zida.

Ova računica najbolje opisuje kretanje cena nekretnina u protekle dve godine, ali delimično daje i odgovor na pitanje podstanara da li kupiti stan po ovako visokim cenama ili u iznajmljenom stanu čekati da cene padnu.

Prema podacima sa 4zida, prosečna oglašena cena stanova u Beogradu je sa 3.000 evra u prvom kvartalu 2024. porasla na 3.150 evra u 2025, a ovih dana dostigla je 3.350 evra.

Za dve godine došlo je do rasta od oko 11 odsto.

Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida kaže da je, ako gledamo realne podatke sa tržišta, a ne prognoze, jasno da oni koji su čekali da kvadrat pojeftini nisu to dočekali.

„Potencijalni kupac koji je čekao da cene padnu danas bi za isti stan platio oko 14.000 evra više. Ako tome dodamo i kiriju koja se u Beogradu za jednosoban stan trenutno kreće u proseku oko 386 evra mesečno, što je oko 4.600 evra godišnje, dolazimo do zaključka da je čekanje u periodu od dve godine kupca koštalo blizu 23.000 evra“, objasnila je Mihajlovićeva.

Kako je naglasila, oni koji su čekali povoljniji trenutak nisu uštedeli, već su realno izgubili i na ceni stana i na trošku stanovanja.

Na sajtu 4zida trenutno je aktivno oko 9.500 oglasa za prodaju stanova u Beogradu, ali samo oko 400 stanova je u cenovnom rangu do 80.000 evra, oko 880 stanova do 100.000 evra, a nešto više od 1.500 stanova do 120.000 evra.

Mihajlovićeva ističe da to znači da je manje od 10 odsto ukupne ponude realno dostupno kupcima sa nižim i srednjim budžetima.

Ona napominje da se na tržištu danas jasno vide tri profila kupaca.

Među njima su takozvani „večiti gledaoci“ – ljudi kojima se ne žuri, redovno prate oglase i često pitaju kada će cene pasti. Oni imaju određeni iznos novca ili za učešće, ali odlažu odluku očekujući korekciju tržišta.

Drugi profil su kupci koji tačno znaju šta žele i koliki im je budžet. Oni su tokom prošle godine iskoristili konkretne prilike, poput državnih subvencija i olakšica za mlade, i nisu čekali „idealne uslove“, već su reagovali kada se pojavila realna mogućnost za kupovinu.

Trenutno su, međutim, najbrojniji kupci koji ne mogu da uklope želje i mogućnosti. Najčešće traže veću kvadraturu, bolju lokaciju i noviju gradnju, ali im je na raspolaganju budžet koji to na tržištu jednostavno ne može da isprati. U tim slučajevima odlaganje nije stvar strategije, već realnog ograničenja.

Veljko M. Mijušković sa Ekonomski fakultet u Beogradu ukazuje da oni koji čekaju pad cena najčešće gube kroz plaćenu kiriju, izgubljenu vrednost vremena i inflaciju.

Mijušković napominje da na godišnjem nivou taj gubitak često iznosi između pet i 10 odsto vrednosti stana, zavisno od visine kirije, rasta cena i kamatnih stopa.

On ističe da je pravo vreme onda kada kupovina rešava realnu stambenu potrebu i kada je rata kredita dugoročno održiva u odnosu na prihode.

„Ponuda kredita postoji, ali su kriterijumi stroži nego ranije, a kamate i dalje relativno visoke. Zbog rasta cena nekretnina i troškova života, deo kupaca objektivno ne može da pronađe stan koji odgovara i njihovim željama i budžetu, pa su primorani da biraju između lokacije, kvadrature i kvaliteta ili da ostanu na tržištu najma“, objasnio je Mijušković.

Večita dilema podstanara je da li je po trenutnim cenama i uslovima bolje podići kredit i zadužiti se ili iznajmljivati stan. Mijušković napominje da je, ako se planira dugoročni boravak na istoj lokaciji, kredit u većini slučajeva racionalniji, jer se rata pretvara u imovinu, dok je kirija trajni trošak.

On dodaje da je iznajmljivanje finansijski povoljnije samo ako je razlika između kirije i rate mala i ako postoji realna fleksibilnost za selidbu ili promenu životnih okolnosti.

U nekim situacijama, ipak, isplativije je živeti u iznajmljenom stanu, naročito kada je posao nestabilan, kada se planira preseljenje, odlazak u inostranstvo ili kada kupovina zahteva preveliko zaduživanje koje bi ozbiljno opteretilo budžet i kvalitet života.

Mijušković kaže da su razlozi za odlaganje kupovine često psihološki i vezani za neizvesnost – strah od pogrešne odluke, očekivanje pada kamatnih stopa, nada da će se pojaviti „idealna“ nekretnina, ali i nedostatak jasne životne strategije.

Problem je, dodaje, što se u čekanju često zanemaruje realni trošak vremena i izgubljena stabilnost.

Čekanje pada cena u prethodnom periodu pokazalo se kao skupa strategija.

Tržište nije donelo korekciju kakvoj su se neki nadali, dok su troškovi stanovanja kroz kirije ostali konstantni.

B92/Tanjug/Mondo