GODINAMA MISLITE DA JE OBIČAN UMOR? Možda je reč o OPASNOJ BOLESTI koja se otkrije tek u HITNOJ POMOĆI

 Kod ove bolesti nadbubrežne žlezde stvaraju premalo kortizola, a često i premalo aldosterona.

Uzrok Adisonove bolesti najčešće predstavlja oštećenje nadbubrežnih žlezda. Simptomi se obično razvijaju sporo i mogu dugo, godinama da ostanu neprepoznati. Među ranim znacima bolesti nalaze se izražen umor, gubitak telesne težine i opšta slabost.

Bolest može da pogodi ljude bilo kog uzrasta. Bez odgovarajućeg lečenja može da bude životno ugrožavajuća, ali se terapijom nadoknađuju hormoni koje organizam ne proizvodi u dovoljnoj meri.

Simptomi koji se razvijaju postepeno

Simptomi Adisonove bolesti najčešće nastaju polako, uglavnom tokom više meseci i godina. Zbog sporog razvoja mnogi ljudi u početku ne obraćaju pažnju na tegobe. Međutim, fizički stres, poput infekcije ili povrede, može naglo da pogorša stanje.

Među najčešćim ranim simptomima nalaze se:

izražen umor i slabost

vrtoglavica ili nesvestica prilikom ustajanja zbog niskog krvnog pritiska

mučnina, dijareja ili povraćanje

bol u stomaku

grčevi u mišićima i bolovi u zglobovima

Bolest može da izazove i vidljive promene na telu. Kod nekih osoba dolazi do tamne prebojenosti kože, naročito na ožiljcima, pregibima kože i mladežima. Čest je i gubitak telesne težine zbog smanjenog apetita.

Simptomi mogu da utiču i na raspoloženje. Kod pojedinih pacijenata javljaju se razdražljivost, depresivno raspoloženje ili smanjen seksualni nagon.

Pošto se simptomi razvijaju sporo i liče na mnoge druge tegobe, Adisonova bolest kod nekih pacijenata ostaje neprepoznata sve dok ne dođe do naglog pogoršanja i odlaska u Hitnu pomoć.

Kada nastaje adrenalna kriza

Ponekad se simptomi Adisonove bolesti naglo pogoršaju i tada nastaje adrenalna kriza, hitno stanje koje zahteva brzu medicinsku pomoć.

U tom slučaju mogu da se pojave:

iznenadna i jaka slabost

snažan bol u stomaku, donjem delu leđa ili nogama

povraćanje i teška dehidratacija

nizak krvni pritisak i nesvestica

konfuzija ili gubitak svesti

Bez brzog lečenja adrenalna kriza može da bude životno ugrožavajuća.

Zašto nastaje Adisonova bolest

Nadbubrežne žlezde nalaze se iznad bubrega i deo su endokrinog sistema koji proizvodi hormone. One stvaraju više vrsta hormona koji utiču na rad gotovo svih organa u telu.

Najvažniji među njima su:

kortizol, koji pomaže organizmu da koristi energiju iz hrane i reaguje na stres

aldosteron, koji reguliše ravnotežu natrijuma i kalijuma i održava krvni pritisak

Kod Adisonove bolesti spoljašnji sloj nadbubrežnih žlezda postaje oštećen i više ne može da proizvodi dovoljno hormona.

Najčešći uzrok predstavlja autoimuna reakcija, stanje u kojem imuni sistem greškom napada sopstvena tkiva. Osobe sa Adisonovom bolešću često imaju i druge autoimune poremećaje, poput bolesti štitaste žlezde ili dijabetesa tipa 1.

Ređi uzroci uključuju tuberkulozu, druge infekcije nadbubrežnih žlezda, širenje malignih bolesti ili krvarenje u nadbubrežnim žlezdama.

Sekundarna insuficijencija nadbubrežnih žlezda

Postoji i drugo stanje koje ima slične simptome, ali drugačiji uzrok. Reč je o sekundarnoj insuficijenciji nadbubrežnih žlezda, koja nastaje kada hipofiza u mozgu ne šalje dovoljno signala nadbubrežnim žlezdama da proizvode kortizol.

Za razliku od Adisonove bolesti, kod ovog poremećaja tamnjenje kože obično ne nastaje, a dehidratacija i nizak krvni pritisak ređe se javljaju.

Moguće komplikacije

Najozbiljnija komplikacija Adisonove bolesti jeste adrenalna kriza. Stres za organizam, poput infekcije ili povrede, može da pokrene naglo pogoršanje jer telo u tim situacijama zahteva mnogo više kortizola nego inače.

Kod osoba sa ovom bolešću nadbubrežne žlezde ne mogu da povećaju proizvodnju hormona, pa dolazi do naglog pada pritiska, niskog nivoa šećera u krvi i poremećaja elektrolita.

Ovo stanje zahteva hitno lečenje.

Može li bolest da se spreči

Adisonova bolest ne može da se spreči, ali pravovremena dijagnoza i terapija omogućavaju normalan život.

Lekari savetuju da se obratite stručnjaku ako se pojave dugotrajan umor, gubitak telesne težine, slabost mišića ili tamnjenje kože bez jasnog razloga.

Kod osoba kojima je bolest već dijagnostikovana posebno je važno pravilno uzimanje terapije i prilagođavanje doze lekova tokom bolesti ili većeg fizičkog stresa.

Kurir