ГОДИНАМА МИСЛИТЕ ДА ЈЕ ОБИЧАН УМОР? Можда је реч о ОПАСНОЈ БОЛЕСТИ која се открије тек у ХИТНОЈ ПОМОЋИ

 Код ове болести надбубрежне жлезде стварају премало кортизола, а често и премало алдостерона.

Узрок Адисонове болести најчешће представља оштећење надбубрежних жлезда. Симптоми се обично развијају споро и могу дуго, годинама да остану непрепознати. Међу раним знацима болести налазе се изражен умор, губитак телесне тежине и општа слабост.

Болест може да погоди људе било ког узраста. Без одговарајућег лечења може да буде животно угрожавајућа, али се терапијом надокнађују хормони које организам не производи у довољној мери.

Симптоми који се развијају постепено

Симптоми Адисонове болести најчешће настају полако, углавном током више месеци и година. Због спорог развоја многи људи у почетку не обраћају пажњу на тегобе. Међутим, физички стрес, попут инфекције или повреде, може нагло да погорша стање.

Међу најчешћим раним симптомима налазе се:

изражен умор и слабост

вртоглавица или несвестица приликом устајања због ниског крвног притиска

мучнина, дијареја или повраћање

бол у стомаку

грчеви у мишићима и болови у зглобовима

Болест може да изазове и видљиве промене на телу. Код неких особа долази до тамне пребојености коже, нарочито на ожиљцима, прегибима коже и младежима. Чест је и губитак телесне тежине због смањеног апетита.

Симптоми могу да утичу и на расположење. Код појединих пацијената јављају се раздражљивост, депресивно расположење или смањен сексуални нагон.

Пошто се симптоми развијају споро и личе на многе друге тегобе, Адисонова болест код неких пацијената остаје непрепозната све док не дође до наглог погоршања и одласка у Хитну помоћ.

Када настаје адренална криза

Понекад се симптоми Адисонове болести нагло погоршају и тада настаје адренална криза, хитно стање које захтева брзу медицинску помоћ.

У том случају могу да се појаве:

изненадна и јака слабост

снажан бол у стомаку, доњем делу леђа или ногама

повраћање и тешка дехидратација

низак крвни притисак и несвестица

конфузија или губитак свести

Без брзог лечења адренална криза може да буде животно угрожавајућа.

Зашто настаје Адисонова болест

Надбубрежне жлезде налазе се изнад бубрега и део су ендокриног система који производи хормоне. Оне стварају више врста хормона који утичу на рад готово свих органа у телу.

Најважнији међу њима су:

кортизол, који помаже организму да користи енергију из хране и реагује на стрес

алдостерон, који регулише равнотежу натријума и калијума и одржава крвни притисак

Код Адисонове болести спољашњи слој надбубрежних жлезда постаје оштећен и више не може да производи довољно хормона.

Најчешћи узрок представља аутоимуна реакција, стање у којем имуни систем грешком напада сопствена ткива. Особе са Адисоновом болешћу често имају и друге аутоимуне поремећаје, попут болести штитасте жлезде или дијабетеса типа 1.

Ређи узроци укључују туберкулозу, друге инфекције надбубрежних жлезда, ширење малигних болести или крварење у надбубрежним жлездама.

Секундарна инсуфицијенција надбубрежних жлезда

Постоји и друго стање које има сличне симптоме, али другачији узрок. Реч је о секундарној инсуфицијенцији надбубрежних жлезда, која настаје када хипофиза у мозгу не шаље довољно сигнала надбубрежним жлездама да производе кортизол.

За разлику од Адисонове болести, код овог поремећаја тамњење коже обично не настаје, а дехидратација и низак крвни притисак ређе се јављају.

Могуће компликације

Најозбиљнија компликација Адисонове болести јесте адренална криза. Стрес за организам, попут инфекције или повреде, може да покрене нагло погоршање јер тело у тим ситуацијама захтева много више кортизола него иначе.

Код особа са овом болешћу надбубрежне жлезде не могу да повећају производњу хормона, па долази до наглог пада притиска, ниског нивоа шећера у крви и поремећаја електролита.

Ово стање захтева хитно лечење.

Може ли болест да се спречи

Адисонова болест не може да се спречи, али правовремена дијагноза и терапија омогућавају нормалан живот.

Лекари саветују да се обратите стручњаку ако се појаве дуготрајан умор, губитак телесне тежине, слабост мишића или тамњење коже без јасног разлога.

Код особа којима је болест већ дијагностикована посебно је важно правилно узимање терапије и прилагођавање дозе лекова током болести или већег физичког стреса.

Курир