VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Karlo Veliki i klimatske promene

Slično je i sa svežim voćem i starim grožđem. Kad je vino u pitanju, potrošač pre svega želi da zna od koje je sorte, pa tek onda o njegovom poreklu, proizvođaču, godištu, a u poslednje vreme i ime tehnologa koji ga je „skrojio”.

Sorta u vinogradarstvu, za razliku od drugih poljoprivrednih kultura, ima svoju ulogu izuzetno dugo. Veliki broj danas gajenih smenjuje se u svetskim vinogorjima već vekovima. Ima ih koje se gaje hiljadu i više godina, a još uvek imaju vodeću ulogu. Selekcionari uporno stvaraju nove sorte ali se one sporo prihvataju i šire. Najčešće nikako. 

Podizanje vinograda je dugo, veoma je skupo i treba da traje više decenija. Pogrešan izbor sorte ne može da se ispravlja i skupo se plaća. Među dugovečnim sortama je i frankovka, o kojoj je bilo reči prošle nedelje. Svoju duboku starost doživela je, kao u bajci, zahvaljujući carskoj odluci. 

Franački kralj Karlo Veliki (742 - 814), nakon što je osvojio čitavu zapadnu i srednju Evropu, 800. godine u Rimu je krunisan za rimsko-nemačkog cara. Njegova vladavina pamti se po značajnim administrativnim i zakonodavnim reformama, a dvor kao središte kulturne delatnosti. 

Kao veliki znalac i ljubitelj grožđa i vina, uvodio je reda i u vinogradarstvo i podrumarstvo u carevini. Pored ostalog, naredio je da se sva vinogorja očiste od nekvalitetnih vinskih sorti vinove loze. Frankovka mu se jako dopadala, jer „rađa vino francuske kakvoće”.
A carska se ne poriče!

Careva, istina, više nema ali se i u novim vremenima, o frankovki govori kao o „grožđu budućnosti”, kao što je tvrdio Karlo Veliki. Činjenica je da je ona u severnjačkim vinogorjima srednje Evrope vodeća crna sorta u mnogim vinorodnim rejonima, pre svega u: Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Hrvatskoj, Nemačkoj... 

Kod nas je ima u: Sremu, južnom Banatu, Srbiji, Kosovu. Svuda daje odlična crna vina. U dobrim godinama nakupi i više od 22 posto šećera. Dobre je rodnosti. Otporna je na niske temperature. Tamnoplave je boje, sa debelom pokožicom, koja je bogata fenolnim jedinjenjima (antocijani, tanini). 

Stručno vođenom maceracijom grožđa lako se dobija odlično mlado vino za tekuću upotrebu, snažno, intenzivno obojeno, s potencijalom za dalje zrenje. Na pitanje zašto ova sorta nije postala dovoljno poznata u svetu, poznati slovenački vinarski stručnjak Julij Nemanič mi je kratko odgovorio: „Jer je nemaju Francuzi!”

Ni kod nas ona nije dobila zasluženo mesto. U najnovijoj obnovi našeg vinogradarstva, neobjašnjivo usporenoj, ni ranije ni sada, nema jagme za njom. U drugoj polovini prošlog veka Srbija je zbog velike dominacije prokupca, bila jedina republika koja nije imala ni svoje udarno, vrhunsko vino. 

Imala je viškove crnih vina, jer je prokupac u većini vinogorja u Srbiji bio zastupljen sa pedeset i više posto. Često se nije znalo šta činiti s velikim viškovima osrednjeg vina, pa je izlaz nalažen u njegovom prepeku u vinski destilat, za odlične vinjake „Rubina” i „Navipa”. 

Bilo je godina kada je od crnog grožđa pravljeno belo vino, na šta su se zgražavali naši najpoznatiji stručnjaci. Jedno od rešenja viškova prokupca nalaženo je i proizvodnjom suvarka, koje je i na jadranskoj obali ozbiljno ugrozio prodaju i plasman čuvenog dalmatinskog prošeka. Ali to je druga tema. Vratimo se frankovki, koja je posle više od 1.200 godina, ponovo jedna od glavnih igrača na vinskoj sceni sveta. 

Zbog globalnog zatopljavanja, koje se odvija brže nego što se očekivalo, na ozbiljnom udaru su najbolja i najčuvenija svetska crna vina. Najugroženiji je kaberne sovinjon, bordovska sorta najrasprostranjenija na svetu. Ona najteže podnosi klimatske promene, vina su joj sve ekstraktnija i alkoholnija. 

U Kaliforniji, gde je veoma popularna, veruju da ona, ako se ne nađe neko rešenje, za dvadesetak godina neće imati svoje mesto ni u čuvenoj kalifornijskoj dolini Napa. S klonskom selekcijom se nije uspelo, a ranija berba ne dolazi u obzir jer nedozrelo grožđe nema dovoljnu fenolnu zrelost bez koje crna vina ne postižu željeni kvalitet i dugovečnost. 

Slično se razmišlja i u Bordou, domovini kaberne sovinjona, gde je on baza za neka od najskupljih vina na svetu. Pokušava se i sa uvođenjem novih sorata ili povratkom starih, odavno napuštenih.  Na jugu Francuske, čuveni crnjaci već su dosegli 16 posto alkohola pa ih pokušavaju osvežiti sa nekim lokalnim, već zaboravljenim belim vinima.

U srednjoevropskim zemljama se ozbiljno računa na frankovku kao idealno rešenje za spas mnogih crnih vina. Vinogorja u njima imaju sada sunca kao i Dalmacija, pa im nedostaju kiseline za osveženje.

Rešenje se vidi u frankovki, koja se već sadi i u drugim delovima sveta. Sremcima, koji su pohrlili sa sadnjom kabernea, merloa i širaza, ne bi bilo zgorega da posete Burgeland u Austriji. I probaju frankovku, kako bi se uverili u tvrdnju da je ona u Fruškoj gori za crna vina isto što je grašac za bela.