„MUŠKARCI SPORIJE SAZREVAJU OD ŽENA” ZLATAN VIDOVIĆ U FILMU „BIĆE NOVIH LETA” IGRA ČOVEKA U KRIZI SREDNJIH GODINA pa priznao: „Mi smo po prirodi jako nesigurni u sebe”
Glumac Zlatan Vidović ovih dana ponovo je na velikom platnu u bioskopima širom Srbije, a gledaoci mogu da ga gledaju u filmu „Biće novih leta” u kojem tumači jednu od glavnih uloga.
Inspirisan istinitim događajem ovaj film prati Andriju Škrbića, kojeg tumači popularni glumac, i njegovu porodicu, koja je potpuno opsednuta letovanjima i idejom da se godišnji odmor ne sme propustiti, bez obzira na sve. Sticajem niza društvenih okolnosti, oni se nađu u neobičnoj letnjoj avanturi koja im menja odnose i pogled na sebe. Vođeni idejom „obaveznog” letovanja, Škrbići ulaze u niz apsurdnih i duhovitih situacija koje, umesto da ih razdvoje, postaju povod da se bolje razumeju i ponovo povežu. O toj priči koja govori o porodičnom zajedništvu, o tome kako se ono u savremenom i užurbanom svetu lako izgubi, ali i kako, kroz neočekivane okolnosti, može ponovo da se pronađe razgovarali smo nedavno upravo sa Zlatanom Vidovićem, koji nam je na samom početku intervjua otkrio koliko mu je bilo teško da igra u komediji, ali lik koji ni po čemu nije smešan, odnosno, ne radi ništa što je komično.
– Jako je teško biti taj „trpni” lik, ali je istovremeno i veoma zahvalno ako ubodete takav karakter. Takav lik daje kontrapunkt čitavom filmu i situaciji. Meni je bilo jako izazovno da radim takav lik, ali mislim da je on neophodan ovakvoj postavci da kroz njegov proces razmišljanja i viđenje situacije osetimo čitav film i njegovu radnju – kazao nam je Zlatan Vidović.
Glavna junakinja, koja zapravo pokreće ideju o lažiranju letovanja, na početku filma izgovara da je leto, od kako se kao dete „upoznala” sa njim, nešto bez čega ona više ne može. Da li mislite da je letovanje danas postalo stvar prestiža, ali ne samo u onom novčanom smislu?
– Apsolutno jeste. Nekako je letovanje postalo dokazivanje, a ne uživanje. To je postao najveći paradoks. Nekada smo na letovanje išli da bismo uživali, nekad smo sa tih istih putovanja nosili samo desetak fotografija, a sad ih imamo 1.500 u telefonu i uopšte ih i ne izrađujemo. Ne znamo više da cenimo trenutke slobode na putovanju i uživanja, kao ni momente kada smo jedni sa drugima u nekim drugim okolnostima, u nečemu što treba da bude lepo. Opterećeni smo po pitanju toga šta će drugi ljudi da misle o našem uživanju.
Hoćemo li dočekati u budućnosti ipak onih drugačijih „novih leta”?
– Ja se nadam da hoćemo, pogotovo što je ovaj film u poslednje vreme jedan od retkih koji je zaista porodičan. U njemu nema nijedne psovke, evocira neke lepe vrednosti koje smo nosili kao porodica, kao ljudi. Mislim da mi kao društvo i sistem moramo da se promenimo da bismo se nekako restartovali i vratili se na to kada smo uživali u malim stvarima. Kada smo tokom tih letovanja uživali u pohovanoj piletini, stajanju usput, u jedenju paštete na plaži. Moramo tome da se vratimo jer čovek kada se osvrne za sobom može da shvati da nije uživanje u parama već u sitnim trenucima. To je i poruka ovog filma.
Da li ovaj film više govori o porodici ili strahu od toga kako nas društvo vidi?
– To je povezano kroz radnju. Mi smo kroz ovo društvo izgubili porodicu, bar se meni tako čini, pa ovaj film, između ostalog, i o tome govori. Ta porodica koja se našla u nekim jako neobičnim i bizarnim okolnostima se usmerila na druge. Poenta je da moramo više da se obraćamo i razgovaramo jedni sa drugima. U današnje vreme nekog korporativnog kapitalizma više smo orijentisani na zaradu, karijeru, neku trku, paniku i frku, a u svemu tome zaboravljamo na druge. Baš u ovom filmu se pred kraj spominje kako u stvari dok nam je prolazilo vreme u jurnjavi za prestižom, moći i novcem smo izgubili ljude kraj sebe. Nismo osvestili njihove probleme, nedaće i uspehe.
Može li ipak onda publika na kraju ovog filma da osvesti neku disfunkcionalnost i u svojoj porodici?
– Mislim da je cilj svakog umetničkog dela ne da promeni nego da osvesti, to ste dobro primetili. Mislim da nijedna pozorišna predstava ili film ne mogu nešto radikalno da promene, ali mogu da osveste nešto u ljudima. Verujem da ovaj film može kod nas kao jedinki da osvesti to da su porodica, razumevanje i razgovor najpotrebniji svima.
Stiže i u seriju „Saučesnici”
Pored filma „Biće novih leta”, Zlatana Vidovića publika će uskoro gledati i u seriji „Saučesnici”, nastaloj po istoimenom filmu koji je nedavno prikazan u bioskopima. Nakon bioskopske distribucije, planirana je i premijera mini-serije, koja će se od 14. marta vikendom od 21 čas emitovati na kanalu Superstar TV. U seriji „Saučesnici” Vidović tumači Zorana, jednog od bliskih prijatelja glavnog junaka Branka, čoveka čiji se naizgled stabilan život dramatično menja nakon saobraćajne nesreće. Za razliku od filma, serija će pružiti više prostora da se Zlatanov lik detaljnije razradi.
Vaš junak je rastrzan između krize srednjih godina, supruge s jedne strane i svoje majke sa druge. Može li u njemu da se prepozna svaki drugi ili treći muškarac u Srbiji?
– Da, muškarci su po prirodi jako nesigurni u sebe samo što to manifestuju na drugačiji način - spoljnim efektima. Ovaj lik, ne mogu reći da je arhetip današnjeg muškarca, ali definitivno jeste izgubljen i u vremenu i u prostoru i u odnosu sa majkom i sa suprugom. Muškarci, a tu uzimam i sebe u obzir, sporije sazrevaju od žena. One su mnogo odgovornije i zrelije, pa onda muškarci u srednjim godinama nadoknađuju neku ljubav i pasiju koju su izgubili u mlađim godinama za motorima, za automobilima za muzikom. A u stvari bi trebalo da budu okrenuti baš porodici.
Video sam na Instagramu da ste objavili nekoliko trenutaka sa snimanja jednog novog projekta. Šta to snimate ovih dana?
– Snimao sam prvu etapu jednog filma, ali ne mogu još da kažem o čemu se radi. To ćemo nastaviti da radimo u kasno proleće. Trenutno sam u još jednom projektu, u kojem tumačim glavnu ulogu i to ću raditi narednih mesec dana, tako da ima posla, hvala Bogu. Ne smem ništa više da vam otkrivam, vezan sam ugovorima (smeh).
Vladimir Bijelić
