Za „Dnevnik” otkrio sve o novim epizodama
PRE NEGO ŠTO MI SE OVO DESILO NISAM VEROVAO U CRNU MAGIJU (VIDEO, FOTO) GLUMAC ZLATAN VIDOVIĆ otkrio sve o drugoj sezoni serije „CRNA SVADBA”: „Morao sam mnogo da istražujem o nekim OKULTNIM SILAMA”
Još nismo zaboravili led u kostima na pomen reči „katabaza“, a već nam stiže nova sezona serije „Crna svadba“, koja premijerno kreće sa emitovanjem 25. oktobra, a prikazivaće se vikendom na kanalu Superstar TV od 21 čas.
Isprepletene linije koje nas vode mnogo decenija unazad, a sa čijim se posledicama glavni junaci susreću i danas, paralelno nas uvode u novi svet mitova i narodnih verovanja. Dok je u prvoj sezoni akcenat bio na vlaškoj magiji, ovaj put, kroz novih deset epizoda razrađuje se ideja Balkana kao centra sveta i poprišta večne borbe dobra i zla.
Uz već dobro poznate likove, seriji se pridružuje i novi - sveštenik Jovan koji će sa Natašom, koja je u međuvremenu postala monahinja, a koju igra Jelena Đokić i Banetom, kog tumači Nikola Kojo, pokušati da spreči demonsku legiju da dođe do drevne relikvije. Istovremeno, Petar Ćirić kojeg igra Uliks Fehmiu, istražuje samoubistva tinejdžera. Lik sveštenika Jovana odigrao je glumac Zlatan Vidović, koji u razgovoru za naš list otkriva sve detalje nove sezone serije.
– Moj lik je jedan čovek na raskrsnici. On razmišlja, u stvari, da li je ispravno sve ono što radi, susreće se sa raznim demonima i izazovima. Poljuljan je, kao i sva njegova vera. On mora da smogne snage da bi se suprotstavio silama zla i da bi na kraju shvatio da on vredi mnogo više nego što je zaista mislio. Radi se o jednom veoma psihološki iznijansiranom liku, koji ima sjajno napisan razvoj i meni je bilo veoma drago da sam tumačio baš njega – otkrio je na početku razgovora za „Dnevnikov” TV magazin glumac Zlatan Vidović.
Kako se pristupa jednom takvom, psihološki vrlo komplikovanom liku? Koliko je izazovno prikazati balans između njegove vere, sumnje i unutrašnih borbi?
– Veoma je izazovno za glumca, ali je, u neku ruku, i jako zahvalno. Naravno, mnogo toga zavisi i od ekipe kojom ste okruženi. Ja sam imao zaista sjajnu ekipu oko sebe i što se tiče reditelja i glumačke ekipe, ali i svih ostalih na setu. A što se mene samog tiče, mnogo volim da radim studiozno na svim svojim karakterima. I pokušavam da pronađem njihove okidače. Kad god radim veliku ulogu, kao što je ova bila, napravim dijagram tog lika sa tim gde su njegova padanja, a gde spuštanja. Svim tim likovima pristupam na štreberski, matematički način i pokušavam da vidim šta je ono što njih čini i da gulim sve te slojeve.
Da li je ova uloga donela neku ličnu refleksiju o veri, iskušenju i možda ljudskoj prirodi?
– Svakako da jeste, svaka uloga donese nešto novo, meni privatno. Ova je zaista bio jedan duhovni čovek, koji se svim svojim bićem trudi da ljudima oko sebe i samom sebi približi veru u Boga, u nešto jače od nas, veru u pravdu, u zemaljski i onozemaljski zakon. Ja sam kao jedinka shvatio da je čovek mnogo jači nego što na prvu ruku sam pomišlja i što izgleda.
U seriji postoji ta snažna simbolika. Kako se uopšte čovek priprema za scene sa religijskim ritualnim motivima i da li ste vi za potrebe ove uloge morali da razgovarate i sa nekim sveštenim licima?
– Nisam razgovarao sa sveštenim licima, zato što sam već ranije imao susret sa igranjem sveštenika u „Oluji”. Već sam bio upoznat sa svim pripremama i obredima i njihovim nekim ponašanjem i ritualima, ali ovaj je bio dosta drugačiji, kao što je i svaki lik drugačiji od drugoga. Za ovu ulogu sam se spremao čitajući malo o onome drugome u stvari - onoj drugoj strani medalje, o zlu, jer to zlo je ono što njega u stvari koleba i što ga lomi na njegovom putu do pravde. Morao sam mnogo da istražujem o nekim okultnim silama da vidim šta je to. I iznenadio sam se kada sam video koliko je to svuda u svetu prisutno, ne samo kod nas.
Hoće li u ovoj sezoni biti nekih mističnih reči koje se upotrebljavaju poput „katabaze”, koja je svima stvarala jezu?
– Da, zaista jeste (smeh). Ne znam baš da će biti takvih kao što je bila „katabaza”, ali ima i u drugoj sezoni nekih pojmova koji se spominju, ali ih sada ne smem otkrivati, naravno, pre emitovanja, ali mislim da će ljudima biti jako zanimljivo i rangiranje dobra i zla.
Publika ima velika očekivanja od druge sezone. Da li ste vi kao autori i učesnici u ovom projektu imali pritisak da opravdate veliki uspeh prvog dela i da li je, po vašem mišljenju, druga sezona uspela da podigne kvalitet?
– Malo je nezahvalno govoriti iz moje pozicije, ja sam bio fan i prve sezone u kojoj nisam igrao. Svakako, mislim da je produkciono mnogo odskočila, e, sad, sam sud će na kraju doneti publika i kolege kada pogledaju tu seriju. Što se mene tiče, mislim da je scenario zaista sjajan, da je pratio dosta linija radnji, što je jako teško napisati da drži pažnju. Mislim da se otvorilo mnogo više likova sada i da se cela priča, koja je bila neki mikrokosmos, prenela i na malo šire područje.
U bioskopima je trenutno i film „Sedef magla” u kojem tumačite lik koji vas je „mnogo koštao” dok ste ga stvarali jer ste, kako ste rekli, upali u njegov mrak. Slično vam se desilo i u seriji „Pevačica”. Kako glumac izlazi iz takve energije posle snimanja, da li mu se taj mrak prenese i u stvarni život?
– Taj lik u „Sedef magli” je zaista mnogo crnji od svih koje sam do sada radio. I svi ovi ostali su imali neku svoju tamu, mrak, ali su u suštini bili pozitivni i lirski junaci, ali su imali te demone koji ih pritiskaju da li zbog poroka ili zbog nekih onostranih sila, ali lik u „Sedef magli” je jedan psihopata, koji nema nijednu dobru karakteristiku. I bilo je zaista teško graditi takav lik, jer ga moraš braniti, na kraju krajeva. Ja sam pokušao da nađem neke uzroke zašto je on takav, čeprkao sam po Frojdovskoj liniji. Svi likovi ostave neki ožiljak na glumcu, ako radi kako treba. Naravno, to vremenom otrese sa sebe, ali ja se, dok sam u procesu, dok radim na nekom projektu, a to sam primetio i po ljudima koji me okružuju, znatno drugačije ophodim prema njima tada (smeh), ja ne znam da li je to dobro ili nije, jednostavno sam takav glumac i uvek, dokle god sam u tom procesu rada, ja sam jednim delom bića u liku, a drugim sam ja privatno (smeh). Dok god ne izađem iz procesa, a čak i malo posle toga, treba mi neko vreme da dođem sebi (smeh).
I „Pevačica” se bavila tim onostranim temama, a sada vam se isto dešava i u „Crnoj svadbi”. Da li vam takve teme stvaraju jezu ili vas inspirišu da istražujete granice između stvarnog i nadljudskog?
– Pre nego što sam dobio ove uloge uopšte nisam verovao u crnu magiju i te rituale. Međutim, kako sam dosta vremena proveo istražujući i radeći na ovim ulogama, shvatio sam da ljudi, bez obzira na to da li nešto postoji, osete neku vrstu energije. Ta energija i glumce, kada rade takve uloge, počnu da okružuju. Ima tu nečega, da li počneš da veruješ samo zato što si okruženi time ili zato što je tako lakše, ne znam. Ali, ja se lično trudim da racionalizujem dosta toga. Vernik sam, ali ne verujem u te jeftine politikantske vere, već verujem u veru kao čovek i verujem da je svaki čovek vera za sebe.
Srpski špijunski triler sa mnogo vreline
Uskoro stiže novi film „Ruka pravde” u kojem ste vi čak i koproducent. Za potrebe snimanja išli ste u Buenos Ajres. Koliko je to izmeštanje iz ovog našeg regiona u produkcijskom smislu podiglo vrednost filma?
– Ja mislim da nismo ni svesni koliko je podiglo vrednost u filmu. Mi smo snimali u centru Buenos Ajresa neke vožnje, snimali smo svuda. Buenos Ajres mu je dao toliko u produkcionom smislu da je to zaista neverovatno. Meni je bilo veoma drago da sam deo takvog tima. Em, što sam tumačio jednu od dve glavne uloge, em, što je producentska kuća moja i mojih prijatelja „Kozara film” bila koproducent. Taj film će imati sjajnu atmosferu, umotan u južnoamerički melos, ali sa našim ljudima i dobro poznatom temom. Očekuje nas jedan sjajan špijunski triler sa puno južnoameričke vreline.
Snimate drugu sezonu serije „Tunel”. Kakva vam je uloga poverena?
– Igram jednog mutnog tipa, modernog biznismena, čoveka koji radi u sivoj zoni, koji je na granici kriminala i zakona. U suštini, to je jedan pokvareni biznismen. Veoma je zabavno igrati jednog takvog žovijalnog tipa.
Vladimir Bijelić
