За „Дневник” открио све о новим епизодама
ПРЕ НЕГО ШТО МИ СЕ ОВО ДЕСИЛО НИСАМ ВЕРОВАО У ЦРНУ МАГИЈУ (ВИДЕО, ФОТО) ГЛУМАЦ ЗЛАТАН ВИДОВИЋ открио све о другој сезони серије „ЦРНА СВАДБА”: „Морао сам много да истражујем о неким ОКУЛТНИМ СИЛАМА”
Још нисмо заборавили лед у костима на помен речи „катабаза“, а већ нам стиже нова сезона серије „Црна свадба“, која премијерно креће са емитовањем 25. октобра, а приказиваће се викендом на каналу Суперстар ТВ од 21 час.
Испреплетене линије које нас воде много деценија уназад, а са чијим се последицама главни јунаци сусрећу и данас, паралелно нас уводе у нови свет митова и народних веровања. Док је у првој сезони акценат био на влашкој магији, овај пут, кроз нових десет епизода разрађује се идеја Балкана као центра света и попришта вечне борбе добра и зла.
Уз већ добро познате ликове, серији се придружује и нови - свештеник Јован који ће са Наташом, која је у међувремену постала монахиња, а коју игра Јелена Ђокић и Банетом, ког тумачи Никола Којо, покушати да спречи демонску легију да дође до древне реликвије. Истовремено, Петар Ћирић којег игра Уликс Фехмиу, истражује самоубиства тинејџера. Лик свештеника Јована одиграо је глумац Златан Видовић, који у разговору за наш лист открива све детаље нове сезоне серије.
– Мој лик је један човек на раскрсници. Он размишља, у ствари, да ли је исправно све оно што ради, сусреће се са разним демонима и изазовима. Пољуљан је, као и сва његова вера. Он мора да смогне снаге да би се супротставио силама зла и да би на крају схватио да он вреди много више него што је заиста мислио. Ради се о једном веома психолошки изнијансираном лику, који има сјајно написан развој и мени је било веома драго да сам тумачио баш њега – открио је на почетку разговора за „Дневников” ТВ магазин глумац Златан Видовић.
Како се приступа једном таквом, психолошки врло компликованом лику? Колико је изазовно приказати баланс између његове вере, сумње и унутрашних борби?
– Веома је изазовно за глумца, али је, у неку руку, и јако захвално. Наравно, много тога зависи и од екипе којом сте окружени. Ја сам имао заиста сјајну екипу око себе и што се тиче редитеља и глумачке екипе, али и свих осталих на сету. А што се мене самог тиче, много волим да радим студиозно на свим својим карактерима. И покушавам да пронађем њихове окидаче. Кад год радим велику улогу, као што је ова била, направим дијаграм тог лика са тим где су његова падања, а где спуштања. Свим тим ликовима приступам на штреберски, математички начин и покушавам да видим шта је оно што њих чини и да гулим све те слојеве.
Да ли је ова улога донела неку личну рефлексију о вери, искушењу и можда људској природи?
– Свакако да јесте, свака улога донесе нешто ново, мени приватно. Ова је заиста био један духовни човек, који се свим својим бићем труди да људима око себе и самом себи приближи веру у Бога, у нешто јаче од нас, веру у правду, у земаљски и оноземаљски закон. Ја сам као јединка схватио да је човек много јачи него што на прву руку сам помишља и што изгледа.
У серији постоји та снажна симболика. Како се уопште човек припрема за сцене са религијским ритуалним мотивима и да ли сте ви за потребе ове улоге морали да разговарате и са неким свештеним лицима?
– Нисам разговарао са свештеним лицима, зато што сам већ раније имао сусрет са играњем свештеника у „Олуји”. Већ сам био упознат са свим припремама и обредима и њиховим неким понашањем и ритуалима, али овај је био доста другачији, као што је и сваки лик другачији од другога. За ову улогу сам се спремао читајући мало о ономе другоме у ствари - оној другој страни медаље, о злу, јер то зло је оно што њега у ствари колеба и што га ломи на његовом путу до правде. Морао сам много да истражујем о неким окултним силама да видим шта је то. И изненадио сам се када сам видео колико је то свуда у свету присутно, не само код нас.
Хоће ли у овој сезони бити неких мистичних речи које се употребљавају попут „катабазе”, која је свима стварала језу?
– Да, заиста јесте (смех). Не знам баш да ће бити таквих као што је била „катабаза”, али има и у другој сезони неких појмова који се спомињу, али их сада не смем откривати, наравно, пре емитовања, али мислим да ће људима бити јако занимљиво и рангирање добра и зла.
Публика има велика очекивања од друге сезоне. Да ли сте ви као аутори и учесници у овом пројекту имали притисак да оправдате велики успех првог дела и да ли је, по вашем мишљењу, друга сезона успела да подигне квалитет?
– Мало је незахвално говорити из моје позиције, ја сам био фан и прве сезоне у којој нисам играо. Свакако, мислим да је продукционо много одскочила, е, сад, сам суд ће на крају донети публика и колеге када погледају ту серију. Што се мене тиче, мислим да је сценарио заиста сјајан, да је пратио доста линија радњи, што је јако тешко написати да држи пажњу. Мислим да се отворило много више ликова сада и да се цела прича, која је била неки микрокосмос, пренела и на мало шире подручје.
У биоскопима је тренутно и филм „Седеф магла” у којем тумачите лик који вас је „много коштао” док сте га стварали јер сте, како сте рекли, упали у његов мрак. Слично вам се десило и у серији „Певачица”. Како глумац излази из такве енергије после снимања, да ли му се тај мрак пренесе и у стварни живот?
– Тај лик у „Седеф магли” је заиста много црњи од свих које сам до сада радио. И сви ови остали су имали неку своју таму, мрак, али су у суштини били позитивни и лирски јунаци, али су имали те демоне који их притискају да ли због порока или због неких оностраних сила, али лик у „Седеф магли” је један психопата, који нема ниједну добру карактеристику. И било је заиста тешко градити такав лик, јер га мораш бранити, на крају крајева. Ја сам покушао да нађем неке узроке зашто је он такав, чепркао сам по Фројдовској линији. Сви ликови оставе неки ожиљак на глумцу, ако ради како треба. Наравно, то временом отресе са себе, али ја се, док сам у процесу, док радим на неком пројекту, а то сам приметио и по људима који ме окружују, знатно другачије опходим према њима тада (смех), ја не знам да ли је то добро или није, једноставно сам такав глумац и увек, докле год сам у том процесу рада, ја сам једним делом бића у лику, а другим сам ја приватно (смех). Док год не изађем из процеса, а чак и мало после тога, треба ми неко време да дођем себи (смех).
И „Певачица” се бавила тим оностраним темама, а сада вам се исто дешава и у „Црној свадби”. Да ли вам такве теме стварају језу или вас инспиришу да истражујете границе између стварног и надљудског?
– Пре него што сам добио ове улоге уопште нисам веровао у црну магију и те ритуале. Међутим, како сам доста времена провео истражујући и радећи на овим улогама, схватио сам да људи, без обзира на то да ли нешто постоји, осете неку врсту енергије. Та енергија и глумце, када раде такве улоге, почну да окружују. Има ту нечега, да ли почнеш да верујеш само зато што си окружени тиме или зато што је тако лакше, не знам. Али, ја се лично трудим да рационализујем доста тога. Верник сам, али не верујем у те јефтине политикантске вере, већ верујем у веру као човек и верујем да је сваки човек вера за себе.
Српски шпијунски трилер са много врелине
Ускоро стиже нови филм „Рука правде” у којем сте ви чак и копродуцент. За потребе снимања ишли сте у Буенос Ајрес. Колико је то измештање из овог нашег региона у продукцијском смислу подигло вредност филма?
– Ја мислим да нисмо ни свесни колико је подигло вредност у филму. Ми смо снимали у центру Буенос Ајреса неке вожње, снимали смо свуда. Буенос Ајрес му је дао толико у продукционом смислу да је то заиста невероватно. Мени је било веома драго да сам део таквог тима. Ем, што сам тумачио једну од две главне улоге, ем, што је продуцентска кућа моја и мојих пријатеља „Козара филм” била копродуцент. Тај филм ће имати сјајну атмосферу, умотан у јужноамерички мелос, али са нашим људима и добро познатом темом. Очекује нас један сјајан шпијунски трилер са пуно јужноамеричке врелине.
Снимате другу сезону серије „Тунел”. Каква вам је улога поверена?
– Играм једног мутног типа, модерног бизнисмена, човека који ради у сивој зони, који је на граници криминала и закона. У суштини, то је један покварени бизнисмен. Веома је забавно играти једног таквог жовијалног типа.
Владимир Бијелић