PROLEĆE JE STIGLO, A VI STE I DALJE BEZ SNAGE I VOLJE? Ovo može biti znak da organizmu NEDOSTAJE jedan važan mineral
Sa dolaskom proleća mnogi ljudi osećaju umor, manjak energije i pospanost, ali iza tog stanja ponekad se ne krije samo promena vremena, već i nedostatak važnih minerala u organizmu.
Jod je osnovni sastojak hormona štitne žlezde – tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Ovi hormoni regulišu metabolizam i utiču na to kako organizam proizvodi i troši energiju. Oni upravljaju brojnim procesima u telu – od rada srca i mozga do funkcionisanja mišića i brzine kojom telo sagoreva kalorije.
„Svaka ćelija u organizmu treba jod. To nije samo hranjivi sastojak za štitnu žlezdu – jod je mineral koji direktno utiče na celokupno zdravlje“, ističe američki lekar dr David Brownstein, autor knjiga „Jod: zašto vam je potreban, zašto ne možete živeti bez njega“, „Čudo prirodnih hormona“ i „Prevazilaženje poremećaja štitne žlezde“.
Prolećni umor – da li je uvek samo promena godišnjeg doba?
Sa dolaskom proleća mnogi ljudi osećaju pad energije, pospanost i manjak koncentracije – stanje koje se često naziva prolećni umor. Iako je delimično posledica prilagođavanja organizma na promenu temperature i dužine dana, u nekim slučajevima uzrok može biti i nedostatak važnih nutrijenata, među kojima je i jod.
Kada organizam nema dovoljno joda, metabolizam može da se uspori, pa se javlja osećaj iscrpljenosti, manjak energije i smanjena fizička izdržljivost .
Signali koje telo šalje
Nedostatak joda može se manifestovati različitim simptomima.
Najčešći su:
• hronični umor i nedostatak energije
• usporen metabolizam i povećanje telesne težine
• loše raspoloženje i slabija koncentracija
• suva koža i lomljivi nokti
• proređivanje kose
• smanjena fizička izdržljivost.
Kod dece nedostatak joda može uticati i na rast, razvoj i sposobnost učenja.
Moderni paradoks: jedemo zdravije, a unosimo manje joda
Iako se u mnogim zemljama koristi jodirana so kao preventivna mera, nedostatak joda i dalje postoji. Paradoks savremenog načina ishrane je u tome što sve više ljudi smanjuje unos soli ili koristi nejodirane vrste soli, poput himalajske ili nerafinisane morske soli.
Uz to, morska riba i plodovi mora – prirodni izvori joda – često nisu redovni deo jelovnika.
Organizam ne može sam da proizvodi jod niti da ga skladišti u većim količinama, zbog čega je važno da ga svakodnevno unosimo kroz ishranu.
