METE ŠKOLE, SUDOVI I TRŽNI CENTRI Ko stoji iza dojava o bombi koje blokiraju celu državu ZA OVO SE IDE U ZATVOR DO PET GODINA
Višestruke dojave o postavljenim bombama u stotinama škola širom Srbije, za koje će se ispostaviti da su sve lažne, događale su se u decembru i oktobru prošle godine.
Svaka nova lažna dojava o bombi donosi evakuacije, prekid rada i finansijske gubitke, a poslednji slučajevi u tržnim centrima i školama u Beogradu i Nišu potvrđuju da je cilj ovakvih pretnji destabilizacija i izazivanje panike. Međutim, motivi počinilaca često nisu odmah poznati, a ni njihovo otkrivanje nije jednostavno.
Juče su, tako, na meti bili tržni centri “BIG” na Karaburmi u Beogradu i “Delta Planet“ u Nišu koji su morali da budu evakuisani nakon anonimnih dojava o navodno postavljenim eksplozivnim napravama u ova dva objekta. Juče smo imali i dojavu o bombi u Trećoj beogradskoj gimnaziji, imali smo dojave i tokom marta, u OŠ "Dragan Lukić" na Novom Beogradu, a prethodno i u februaru dojava o bombi stigla je na mejl beogradske OŠ “Vladislav Ribnikar”, a krajem januara tako je na “meti” bio i sud u Novom Sadu.
Policija je tada rasvetlila slučaj koji se dogodio u Zaječaru kada je uhapšen 15-godišnjak zbog sumnje da je mejlom slao lažne dojave o bombama u nekoliko srednjih škola. Ovakve dojave dešavaju se gotovo svake godine, ali najviše ih je bilo početkom oktobra prošle godine kada je prijavljeno da su postavljene bombe u ukupno 807 osnovnih i srednjih škola. I tokom maja i juna 2022. imali smo masovne dojave o bombama, kada je na meti bilo skoro 300 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, nekoliko studentskih domova, škole u Kragujevcu i Nišu kao i aerodrom u tom gradu, neke od zdravstvenih ustanova, te mnogobrojni drugi javni objekti širom Srbije.
Za sve te dojave policija je utvrdila da su bile lažne, te da su brzo pronađeni izvršioci. MUP je tada saopštio da je utvrđeno da je osam mejlova stiglo sa adresa iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije, kao i iz Ukrajine, Slovenije i Rusije. Predstavnici vlasti su tada naveli da se time protiv Srbije vodi specijalni rat.
Komentarišući slučajeve lažnih dojava o bombama, profesor Fakulteta bezbednosti Goran Mandić kaže da su neki od njih kristalno jasni kada je reč o motivu. On podseća da su u poslednjih 10-15 godina u Srbiji ove dojave bile mahom usmerene prema sudovima i školama, pa je bilo jasno da iza njih stoje ili nezadovoljni đaci ili oni koji su hteli da odugovlače sa sudskim postupcima. Međutim, kod najsvežijih slučajeva indikatora trenutno nema, osim opšteg motiva destabilizacije.
Otkrivanje počinilaca zavisi od načina na koji je dojava stigla. U slučaju telefonskog poziva otkrivanje je nešto jednostavnije, ali dojave najčešće stižu putem elektronske pošte, što istragu bitno otežava zbog korišćenja VPN servera i servisa za anonimizaciju koji omogućavaju počiniocu da fingira adresu i lokaciju.
Inače, dojave o navodno postavljenim bombama se u domaćem zakonodavstvu tretiraju kao ozbiljno krivično delo - izazivanje panike i nereda. Za teži kvalifikovani oblik krivičnog dela, kada se ovakva lažna vest širi i putem medija, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do čak pet godina.
