МЕТЕ ШКОЛЕ, СУДОВИ И ТРЖНИ ЦЕНТРИ Ко стоји иза дојава о бомби које блокирају целу државу ЗА ОВО СЕ ИДЕ У ЗАТВОР ДО ПЕТ ГОДИНА
Вишеструке дојаве о постављеним бомбама у стотинама школа широм Србије, за које ће се испоставити да су све лажне, догађале су се у децембру и октобру прошле године.
Свака нова лажна дојава о бомби доноси евакуације, прекид рада и финансијске губитке, а последњи случајеви у тржним центрима и школама у Београду и Нишу потврђују да је циљ оваквих претњи дестабилизација и изазивање панике. Међутим, мотиви починилаца често нису одмах познати, а ни њихово откривање није једноставно.
Јуче су, тако, на мети били тржни центри “BIG” на Карабурми у Београду и “Delta Planet“ у Нишу који су морали да буду евакуисани након анонимних дојава о наводно постављеним експлозивним направама у ова два објекта. Јуче смо имали и дојаву о бомби у Трећој београдској гимназији, имали смо дојаве и током марта, у ОШ "Драган Лукић" на Новом Београду, а претходно и у фебруару дојава о бомби стигла је на мејл београдске ОШ “Владислав Рибникар”, а крајем јануара тако је на “мети” био и суд у Новом Саду.
Полиција је тада расветлила случај који се догодио у Зајечару када је ухапшен 15-годишњак због сумње да је мејлом слао лажне дојаве о бомбама у неколико средњих школа. Овакве дојаве дешавају се готово сваке године, али највише их је било почетком октобра прошле године када је пријављено да су постављене бомбе у укупно 807 основних и средњих школа. И током маја и јуна 2022. имали смо масовне дојаве о бомбама, када је на мети било скоро 300 основних и средњих школа у Београду, неколико студентских домова, школе у Крагујевцу и Нишу као и аеродром у том граду, неке од здравствених установа, те многобројни други јавни објекти широм Србије.
За све те дојаве полиција је утврдила да су биле лажне, те да су брзо пронађени извршиоци. МУП је тада саопштио да је утврђено да је осам мејлова стигло са адреса из Пољске, четири из Гамбије, по две из Ирана и Нигерије, као и из Украјине, Словеније и Русије. Представници власти су тада навели да се тиме против Србије води специјални рат.
Коментаришући случајеве лажних дојава о бомбама, професор Факултета безбедности Горан Мандић каже да су неки од њих кристално јасни када је реч о мотиву. Он подсећа да су у последњих 10-15 година у Србији ове дојаве биле махом усмерене према судовима и школама, па је било јасно да иза њих стоје или незадовољни ђаци или они који су хтели да одуговлаче са судским поступцима. Међутим, код најсвежијих случајева индикатора тренутно нема, осим општег мотива дестабилизације.
Откривање починилаца зависи од начина на који је дојава стигла. У случају телефонског позива откривање је нешто једноставније, али дојаве најчешће стижу путем електронске поште, што истрагу битно отежава због коришћења ВПН сервера и сервиса за анонимизацију који омогућавају починиоцу да фингира адресу и локацију.
Иначе, дојаве о наводно постављеним бомбама се у домаћем законодавству третирају као озбиљно кривично дело - изазивање панике и нереда. За тежи квалификовани облик кривичног дела, када се оваква лажна вест шири и путем медија, предвиђена је казна затвора од шест месеци до чак пет година.
