BICIKLOM KROZ VOJVODINU: RIĐICA (1) Vinogradi, kolonisti i tišina - od rizlinga i muškata do praznih školskih klupa

Zasade vinove loze nisam naime video u okolini ostalih sela koja sam u ovom kraju obilazio (Rastina, Gakovo, Stanišić, Svetozar Miletić). Tradicija vinogradarstva i vinarstva u Riđici stara je nekoliko vekova. Stanovnici Riđice, koja je današnjim imenom najranije pomenuta u turskim katastarskim defterima iz 1578. i 1591. bavili su se vinogradarstvom još u 16. i 17. veku. 

Prvi tačniji arhivski podaci o gajenju vinove loze u Riđici potiču iz 1699. kada je, na sumarnom popisu naselja Bačke županije, ovo selo zabeleženo sa 39 domaćinstava, koja su, između ostalog, obrađivala 12 motika vinograda (motike je stara mera za veličinu vinograda od 94 kvadratna hvata). 1783. u komorskom selu Riđici, od 139 seoskih domaćinstava, 82 su posedovala vinograde u seoskom ataru, koji su se prostirali na 108 požunskih jutara (jedno požunsko jutro iznosila je 1.100 kvadratnih hvati). Mapa iz iste godine pokazuje da su se velike površine vinograda nalazile u neposrednom okruženju Riđice, severno i južno od sela. 

Zapis iz 1790. kaže da riđički vinogradi daju dovoljno roda, ali da Riđičani vino ne prodaju, nego ga koriste isključivo za svoje potrebe. Katastarska mapa vlastelinskog poseda Riđice iz 1805. saopštava podatak da stanovnici sela vinograde imaju na površini od 235,5 požunskih jutara. U sklopu ličnih poseda vlastelina Emerika Kovača (iznosili su 2.914 požunskih jutara), nalazilo se još dodatnih 200 jutara vinograda. Od grožđa u riđičkim vinogradima vlastelinske porodice Kovač proizvodio se, krajem 19. i početkom 20. veka, italijanski rizling i mošt od bele dinke, a pravljena su i delikatesna vina kapela i muškat.

U Riđici se, nakon kolonizacije (1945/46), vinogradarstvo još intenzivnije razvija, čemu je, osim pogodnog peskovitog zemljišta, pomogla i činjenica da su mnogi kolonisti poreklom iz Dalmacije, mada bez značajnijeg iskustva u ravničarskoj obradi zemlje došli u Riđicu kao već iskusni vinogradari, te su na ovom polju vrlo brzo pretekli starosedeoce sela. U dobrim godinama, sa dovoljno sunca i kiše, rod vinograda bio je zadovoljavajućeg kvaliteta. 

1957. u Riđici je bilo 360 katastarskih jutara vinograda, većinom u posedu individualnih proizvođača (riđička Zemljoradnička zadruga imala je tada ogledan vinograd veličine 18 jutara, a skoro svako seosko domaćinstvo imalo je manju ili veću površinu vinograda bilo na okućnici, bilo u ataru sela). 

Krajem 20. veka (1995) vinogradi riđičkog atara u privatnom sektoru zauzimali su površinu od 138 hektara, a u društvenom posedu od svega sedam hektara. U ataru Riđice tada je pod vinogradima bilo svega 2,55% od ukupne površine seoskog atara. Prema podacima na sajtu ridjickivinari.org u Riđičkom vinogorju trenutno postoji devet vinarija i podruma vina: Vinarija Šveljo, Etno – kuća Ružica, Podrum Milanko, Podrumi Mitrović, Podrum Bezbradica, Podrum Milić, Vinarija Dragić, Vinarija Žaba i Vinarija VRT.

Ulazim u selo i prvo što obilazim je pravoslavno groblje kojim dominira kapela porodične grobnice Babić. Podigli su je Milka i Milan za svog prerano preminulog sina Mirka (1968-1986). “U oluji, u buri, kraj nedaća svih, uz teške gubitke i uz tugu kletu, biti nasmejan, prirodan, tih - najveća je umetnost na svetu. Počivaj u miru dragi sine i dolazak naš čekaj samo. Potrpećemo zlo mi sine pa ćemo i mi tamo!”, piše na mermernoj ploči na kapeli. 

Zaista, Mirko nije dugo čekao majku, umrla je od tuge već godinu dana kasnije 1987. dok je otac Milan tugovao i samovao još 11 godina i preminuo 1998. Ispod je i fotografija bake Stane i dede Đura rođenih u 19. veku. Deda Đuro je sa dalmatinskom kapom na glavi što govori i o poreklu ove nesrećne porodice.

U centru sela još jedan znak da su ovde posle Drugog svetskog rata kolonizovani Dalmatinci, plakat na kojem piše “Letnji turnir u boćanju”. Riđica je na popisu 2022. imala 1.482 stanovnika što je 26.3% manje nego 11 godina ranije i svrstava je među neslavne rekordere u depopulaciji među vojvođanskim selima. Meštani vele da na noćenju u selu nema više od 1.000 stanovnika. Svoj istorijski maksimum Riđica je imala na popisu 1953, kada je u selu živelo čak 4.317 ljudi - četiri puta više nego danas.

U Osnovnu školu Petar Kočić ide osamdesetak dece a 2020. prvi put u istoriji nije upisan - nijedan đak prvak. 

Za sedam dana na ovom mestu čitajte nastavak priče o Riđici - detalje iz burne istorije sela, priče o pravoslavnoj i katoličkoj crkvi kao i Dvorcu porodice Kovač u centru sela.

Hiljade ljudi na lokalnom derbiju

U jednom trenutku, 1935. u Riđici su postojala dva fudbalska kluba: Sportski Klub „Vatrogasna omladina” i „Riđički Sportski Klub” koji će se zajedno u sezoni 1935/36. naći u najnižem stepenu fudbalskog takmičenja Kraljevine Jugoslavije. 

Kako su dva kluba bila prevelika za malo mesto kao što je Riđica, oni su se leta 1936. fuzionisali u Sportski Klub „Sever”. Posle samo dva odigrana kola jesenjeg dela prvenstva 1937. godine ekipa „Severa” iz Riđice je napustila takmičenje i rasformirala se… 

Posle kolonizcije naroda Dalmacije u Riđicu, fudbalski klub pokrenut je 1946. pod novim imenom “Graničar”. Slede svetli dani kluba koji je svoj najveći uspeh zabeležio u sezoni 1983/84. Tada se ekipa iz Riđice plasirala u Bačku ligu. Nadmetali su se u ovoj konkurenciji čak četiri sezone. 

Povodom 60. godina od osnivanja “Graničara”, 16. avgusta 2006. godine u Riđici je gostovala novosadska “Vojvodina” a 2016. povodom 70 godina kluba organizovan je celodnevni program. 

Posebno je zanimljivo da se u Riđici i Stanišiću decenijama odigravao “Derbi Dalmacije”. Reč je o duelu između fudbalskih klubova ta dva sela naseljena kolonistima iz Dalmacije. Prvi je odigran već 1947, godinu dana po dolasku kolonista u Riđicu i Stanišić.

Prvenstvene utakmice ova dva rivala uvek su budile veliko interesovanje kod publike, na stadionima se tada znalo okupljati i po nekoliko hiljada ljudi… 

FK „Graničar” je prestao da postoji septembra 2023. kada je suspendovan nakon neodlaska na dva gostovanja u sezoni 2023/24 Međuopštinske lige Sombor tako da proslave 80. rođendana ove godine po svemu sudeći neće biti.