DIJAGNOSTIKA RAKA PLUĆA SVE BRŽA, MADA PREPREKA DO POČETKA LEČENJA JOŠ IMA Na terapiju se čeka 40 dana, a moglo bi kraće

Najveća uska grla u lečenju leže u organizaciji, pre svega u biomarkerskom testiranju i proceduri odobravanja terapije od strane komisije RFZO. Na to ukazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima” među lekarima koji svakodnevno leče obolele od karcinoma pluća.

Prema njihovim odgovorima, najveći zastoji nastaju u dve ključne faze: tokom čekanja na rezultate biomarkerskog testiranja (PDL1 i molekularna dijagnostika) koji su neophodni za izbor terapije, i u proceduri odobravanja terapije od strane komisije RFZO. Konzilijum, koji čine lekari iz same ustanove gde se pacijent leči, donosi predlog terapije, a istraživanje pokazuje da komisija RFZO u gotovo ogromnoj većini slučajeva potvrđuje njihove odluke. Ipak, pacijenti na ovu administrativnu verifikaciju čekaju dodatne dve do tri nedelje, iako su odluke konzilijuma već kvalitetne i pouzdane.

Sa kakvim se izazovima suočavaju lekari u Srbiji odgovarala je 40 lekara iz sedam referentnih ustanova u Srbiji. Lekari, koji su učestvovali u anketi, pre svega su članovi onkoloških konzilijuma koji svakodnevno donose odluke o terapiji pacijenata sa rakom pluća. 

- Kao glavni izazov izdvojila se organizacija, posebno u delu koji se odnosi na vreme od dijagnoze do početka terapije. Konkretno, identifikovan je problem duplog odlučivanja, na nivou konzilijuma i RFZO, gde se gubi dragoceno vreme za pacijente. Takođe, postoji prostor da se patohistološke i mikrobiološke analize dodatno ubrzaju kroz bolje korišćenje postojećih kapaciteta i uključivanje većeg broja centara. Upravo na tome ćemo raditi kroz angažovanje stručnih tela Ministarstva zdravlja, sa ciljem da pacijentima obezbedimo bržu i efikasniju zdravstvenu zaštitu, jer su vreme i dobra organizacija presudni u lečenju ovih bolesti – istakao je pomoćnik ministra zdravlja profesor dr Nebojša Tasić.

U odnosu na period od pre nekoliko godina, vidljiv je značajan napredak u dijagnostici raka pluća. Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije dr Mihailo Stjepanović kaže da su ranije najveći zastoji postojali u zakazivanju i izvođenju CT pregleda i bronhoskopije, ali je danas taj deo procesa značajno ubrzan, ali se vreme gubi u drugim fazama lečenja.

- Posebno je značajan podatak koji navodi čak 97 odsto lekara, a to je da RFZO komisija gotovo nikada ne menja odluke konzilijuma – objašnjava dr Stjepanović.

To znači da većina pacijenata dodatne dve do tri nedelje čeka zbog administrativne procedure koja u većini slučajeva ne utiče na konačnu odluku o lečenju. Drugi značajan razlog zastoja su rezultati patohistoloških (imunoloških i molekularnih analiza), uključujući određivanje PD-L1 statusa, koji su ključni za precizno određivanje tipa tumora i izbor odgovarajuće terapije. Prosečno vreme čekanja na ove rezultate iznosi oko 20 dana. U praksi, to znači da pacijenti najčešće čekaju oko 40 dana od postavljanja dijagnoze do početka terapije, dok se u složenijim slučajevima čekanje može produžiti i do dva meseca.

Predstavnica Udruženja pacijenata “Punim plućima Olja Ćorović kaže kako su lekari ukazali da je trenutno najduže čekanje upravo na rezultate PD-L1 testiranja i molekularne dijagnostike, bez kojih nije moguće doneti odluku o terapiji. Organizacija ovog dela sistema nije menjana od 2020. godine, pa se testiranje i dalje sprovodi samo u Beogradu i Sremskoj Kamenici, iako postoje laboratorije u KC Kragujevac i KC Niš koje već rade PD-L1 i molekularnu dijagnostiku za druge tipove maligniteta. Za pacijente sa rakom pluća iz južne i zapadne Srbije ovo znači dodatno vreme za transport uzoraka, duže čekanje na rezultate i odlaganje početka lečenja.