ДИЈАГНОСТИКА РАКА ПЛУЋА СВЕ БРЖА, МАДА ПРЕПРЕКА ДО ПОЧЕТКА ЛЕЧЕЊА ЈОШ ИМА На терапију се чека 40 дана, а могло би краће
Иако је дијагностика рака плућа у Србији данас значајно бржа него раније, пацијенти и даље у просеку чекају око 40 дана на почетак терапије, током којих болест може да напредује.
Највећа уска грла у лечењу леже у организацији, пре свега у биомаркерском тестирању и процедури одобравања терапије од стране комисије РФЗО. На то указују резултати истраживања које је спровело Удружење пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима” међу лекарима који свакодневно лече оболеле од карцинома плућа.
Према њиховим одговорима, највећи застоји настају у две кључне фазе: током чекања на резултате биомаркерског тестирања (ПДЛ1 и молекуларна дијагностика) који су неопходни за избор терапије, и у процедури одобравања терапије од стране комисије РФЗО. Конзилијум, који чине лекари из саме установе где се пацијент лечи, доноси предлог терапије, а истраживање показује да комисија РФЗО у готово огромној већини случајева потврђује њихове одлуке. Ипак, пацијенти на ову административну верификацију чекају додатне две до три недеље, иако су одлуке конзилијума већ квалитетне и поуздане.
Са каквим се изазовима суочавају лекари у Србији одговарала је 40 лекара из седам референтних установа у Србији. Лекари, који су учествовали у анкети, пре свега су чланови онколошких конзилијума који свакодневно доносе одлуке о терапији пацијената са раком плућа.
- Као главни изазов издвојила се организација, посебно у делу који се односи на време од дијагнозе до почетка терапије. Конкретно, идентификован је проблем дуплог одлучивања, на нивоу конзилијума и РФЗО, где се губи драгоцено време за пацијенте. Такође, постоји простор да се патохистолошке и микробиолошке анализе додатно убрзају кроз боље коришћење постојећих капацитета и укључивање већег броја центара. Управо на томе ћемо радити кроз ангажовање стручних тела Министарства здравља, са циљем да пацијентима обезбедимо бржу и ефикаснију здравствену заштиту, јер су време и добра организација пресудни у лечењу ових болести – истакао је помоћник министра здравља професор др Небојша Тасић.
Водећи узрок смрти међу малигнитетима
Према извештају Института за јавно здравље Србије „Батут” за 2024. годину, рак плућа је водећи узрок смрти од малигних болести, са готово 7.000 новооболелих и 5.000 преминулих годишње. Забрињавајуће је што је рак плућа од пре две године водећи узрок смртности и код жена, па правовремен приступ терапији чини кључним.
У односу на период од пре неколико година, видљив је значајан напредак у дијагностици рака плућа. Директор Клинике за пулмологију Универзитетског Клиничког центра Србије др Михаило Стјепановић каже да су раније највећи застоји постојали у заказивању и извођењу ЦТ прегледа и бронхоскопије, али је данас тај део процеса значајно убрзан, али се време губи у другим фазама лечења.
- Посебно је значајан податак који наводи чак 97 одсто лекара, а то је да РФЗО комисија готово никада не мења одлуке конзилијума – објашњава др Стјепановић.
То значи да већина пацијената додатне две до три недеље чека због административне процедуре која у већини случајева не утиче на коначну одлуку о лечењу. Други значајан разлог застоја су резултати патохистолошких (имунолошких и молекуларних анализа), укључујући одређивање ПД-Л1 статуса, који су кључни за прецизно одређивање типа тумора и избор одговарајуће терапије. Просечно време чекања на ове резултате износи око 20 дана. У пракси, то значи да пацијенти најчешће чекају око 40 дана од постављања дијагнозе до почетка терапије, док се у сложенијим случајевима чекање може продужити и до два месеца.
Представница Удружења пацијената “Пуним плућима Оља Ћоровић каже како су лекари указали да је тренутно најдуже чекање управо на резултате ПД-Л1 тестирања и молекуларне дијагностике, без којих није могуће донети одлуку о терапији. Организација овог дела система није мењана од 2020. године, па се тестирање и даље спроводи само у Београду и Сремској Каменици, иако постоје лабораторије у КЦ Крагујевац и КЦ Ниш које већ раде ПД-Л1 и молекуларну дијагностику за друге типове малигнитета. За пацијенте са раком плућа из јужне и западне Србије ово значи додатно време за транспорт узорака, дуже чекање на резултате и одлагање почетка лечења.
