„DNEVNIK” U PRIGRADSKOM MESTU
Šašinci – selo u kojem kaldrma čuva uspomene, a Fijakerijada okuplja Srbiju
Klizimo niz Frušku goru, stupamo na teritoriju Grada Sremska Mitrovica i tragamo za žutom tablom Šašinaca – selom od oko 1.400 duša na spavanju, u koje ulazimo iz pravca Vognja gde nas, na našu radost, dočekuje sinonim dugotrajnosti – kamena kocka.
Kažu da je nekad ceo glavni šor bio „popločan” kaldrmom, a sada je ostao samo taj prvi deo, koji se zove Fruškogorska ulica i nastavlja se na Zmaj Jovinu, te naši domaćini u Mesnoj zajednici tvrde da njega neće dirati.
A osim tog parčeta istorije, koje vas dalje uvodi u široke ulice, u Šašincima vam pažnju zaokupljaju šarene nanizane vojvođanske kuće, velelpna crkva i osmoletka, drvoredi gustih krošnji i pokoji šumarci šaša, po kojima je selo, jelte, i dobilo ime.
– Meni je u ovom selu sve lepo, široke ulice, ljudi – navodi predsednica Saveta Mesne zajednice Jelena Marković, koja je zbog ljubavi rodnu Mačvu zamenila čistim Sremom. – Ja ne bih žalila para za kuću na selu, jer iako ovde ima više posla, lepše je. Na selu mora dosta fizički da se radi, premda smo se malo odvikli od toga...
A koliko para treba za jednu, kako kažu totalno neuseljivu kuću u Šašincima? Skromnih 45.000 evra! To samo znači da je ovo selo i te kako poželjno za život, kad kupci očito ne pitaju previše za cenu... Ipak, postoji i druga strana ove medalje.
– Ovde je veća sloboda, iako nam je sve od administracije preneto u grad – dodaje zamenik predsednice MZ Milan Pejić.
– Kad autobus dođe u selo i okreće se u njemu, onda znaš kako je. A kako su nam ‘90. godine zatvorili petlju za priključivanje na auto-put, tako nam je opalo tržište i kao da smo odsečeni. Više nam niko ne svraća, ljudi nemaju računa da se bave sitnijom poljoprivredom, jer nema prolaznika koji su svraćali da kupuju povrće. Sad 90 odsto ljudi daje zemlju u arendu, jer im se ne isplati da obrađuju pet-deset jutara, od kojih su nekad mogli da žive i školuju decu.
A deca koja i odu na dalje školovanje, tamo i ostanu. Međutim, ne može se reći da život u Šašincima ne donosi dobre privredne prilike i finu zaradu. Okruženi Sremskom Mitrovicom i Rumom, meštani imaju gde da se zaposle van sela, ali i u njemu, prevashodno u industriji mesa „Nedeljković”.
Mesto gde konji pokazuju veštine
Od 1989. godine Šašinci su postali jedan od centara konjarstva i domaćini Fijakerijade koja se i dalje nesmetano organizuje. Zajedno uz još jednu manifestaciju – Bostanijadu – otpočeli su višedecenijsku tradiciju bogatog i kvalitetnog druženja, da bi se od ove godine ova dva događaja razdvojila i, na radost svih, održavala u različitim terminima. A kako su manifestacije uvek bile na dve lokacije, zbgo čega ni organizatori ni gosti nisu mogli da budu u isto vreme na dva mesta, ovakva odluka bila je pun pogodak!
– Ove godine je ispalo baš dobro i sve je lepo prošlo na vašarištu, gde organizujemo Fijakerijadu – zadovoljan je predstavnik Konjičkog kluba „Padok” Šašinci Goran Radojčić, koji je preuzeo organizaciju pomenute manifestacije od prvoosnovanog Udruženja odgajivača rasnih konja „Kas”. – U selu imamo sigurno 70-80 konja, uglavnom lipicanera, a malo je njih koji imaju pedigrirana grla. Idemo i na druge Fijakerijade, u Požarevac, Vlajkovac, Stapar, Kać, Temerin, ovde kod nas u okolini. Ja volim kad nama dođu sa svih strana, pa svaki učesnik dobije mali pehar da im ostane uspomena iz Šašinaca.
Osim Fijakerijade, članovi Konjičkog kluba, kojih ima petnaestak, organizuju i dodelu paketića sa Deda Mrazom, u saradnji sa Mesnom zajednicom, kao i teranje Božića.
– Iako smo malo skrajnuti, ipak smo prometni, naročito zbog kamiona koje ima mesara. Ali za sad nemamo problema sa saobraćajem, svi smo već navikli, a i deca su naučena kako da funkcionišu – dodaje Marković.
– Zato nam je trenutno, osim kapele koju ove godine najzad završavamo, najneophodniji put koji bi Ulicu Svetozara Miletića spojio sa putem Sremska Mitrovica-Voganj, kod Centralnog groblja, što bi nam značajno skratilo putovanje. Taj put je predviđen još odavno.
Osim navedenog, Šašinčani se nadaju i kanalizaciji, kao i renoviranju osnovne škole za šta treba da dobiju dozvolu od resornog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i to za sanaciju fasade i krova.
– Možemo da se pohvalimo da smo uklonili četiri divlje deponije i na mestu jedne ćemo napraviti parkić za decu. Podmladili smo i park u centru, postavili smo nova autobuska stajališta, izgradili novu ambulantu, a od ove godine smo uveli da svako rođeno dete dobije dukat. U planu nam je da sredimo jednu prostoriju za Udruženje penzionera, sredićemo pijacu, a trudimo se i da obezbedimo bankomat i vađenje krvi u našoj ambulanti bar jednom nedeljno – nabraja naša sagovornica, dodajući da se trude da svim meštanima omoguće adekvatne uslove za život.
Vredne ruke i talentovane duše
Bliži se septembar, a samim tim i 30. rođendan Udruženja žena „Desanka Maksimović” koje okuplja desetak vrednih dama iz Šašinaca, raznih talenata i interesovanja.
– Svašta lepo radimo, od dekupaža, veza, šivenja, prikupljamo stare stvari po selu, slikamo, pravimo suvenire i tematske poklone, organizujemo razne manifestacije, idemo na igranke, a ovako se okupljamo i družimo dvaput nedeljno – priča nam predsednica udruženja Ljilja Popović. – Imamo silne pehare, etno i spomen sobu!
I dok se velika sala u kojoj sedimo sjaji od nagrada, etno soba odiše tradicijom i rukotvorinama karakterističnim za ove krajeve, a spomen soba podseća na sve velikane iz Šašinaca koji su dali svoje živote za slobodu svog mesta.
Osim vrednih ruku, Udruženje žena „Desanka Maksimović” može da se pohvali i vrednim umovima, naročito talentovanom Slađanom Živković koja piše poeziju, koja je ukoričena u zbirci „U ime ljubavi”, dok trenutno radi i na prvom romanu.
– Sve pesme su autobiografske, a budući da veoma dugo pišem, imam materijala za još jednu zbirku – veli Živković.
Tako je ideja i da, osim dve velike manifestacije – Fijakerijade i Bostanijade – od avgusta pokrenu jednu koja bi bila poput Kulturnog leta, namenjena svim generacijama koje bi vikendom mogle da se okupljaju oko raznovrsnog programa.
– Trenutno nam u selu funkcioniše Fudbalski klub „Sloboda”, mada na mišiće i igrači su nam sa strane, dok klinci treniraju po okolnim mestima. Ali imamo devojčice koje se bave atletikom i postižu baš lepe rezultate. Dole u ovom Domu imaju fiskulturnu salu i teretanu – nadovezuje se Pejić.
Znamenitosti koje svedoče o istoriji
Prema podacima koje su nam predočili u Mesnoj zajednici, a koje je priredio hroničar sela Radovan Srdić, Šašinci spadaju u red najstarijih naselja u Sremu. Ono se najpre nalazilo nešto istočnije od današnje lokacije, uz Savu, pod imenom Fose i(li) Kučetinci, ali kako se reka izlivala, naselje je premešteno i spojeno sa još tri okolna. Kako je područje bilo obraslo šašama, selo je tako i dobilo (novo) ime.
Šašinci takođe mogu da se pohvale i crkvom koja slovi za jednu od najstarijih u Sremu, budući da je izgrađena 1774. godine (premda je i nešto pre ove postojala jedna daščara). Od tada je pretrpela nekoliko građevinskih intervencija, da bi 2011/12. temeljno rekonstruisana. Takođe, i današnja zgrada osnovne škole vrlo je stara, izgrađena 1888. godine i pod okriljem je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Međutim, prvi pomeni školstva u Šašincima datiraju pak iz 1749. godine kada je osnovana Mala srpska veroispovedna škola sa pet učenika.
Kako od svih u Mesnoj zajednici najduži staž ima sekretar Živan Žika Tomić, s nama je podelio svoj pogled na stanje u Šašincima, kako ono koje je nakad bilo, tako ono koje je trenutno.
– Selo se drastično promenilo u svakom pogledu. U izgledu, ljudima, ponašanju, sve je drugačije... Recimo, sad gde je spomen-soba nekad je bila učionica i ja sam u njoj završio sedmi i osmi razred – priseća se Tomić, napominjući da se iz godine u godinu menja i broj dece koji ide u vrtić, što znaju po količini paketića koje obezbeđuju za Novu godinu.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.