„ДНЕВНИК” У ПРИГРАДСКОМ МЕСТУ
Шашинци – село у којем калдрма чува успомене, а Фијакеријада окупља Србију
Клизимо низ Фрушку гору, ступамо на територију Града Сремска Митровица и трагамо за жутом таблом Шашинаца – селом од око 1.400 душа на спавању, у које улазимо из правца Вогња где нас, на нашу радост, дочекује синоним дуготрајности – камена коцка.
Кажу да је некад цео главни шор био „поплочан” калдрмом, а сада је остао само тај први део, који се зове Фрушкогорска улица и наставља се на Змај Јовину, те наши домаћини у Месној заједници тврде да њега неће дирати.
А осим тог парчета историје, које вас даље уводи у широке улице, у Шашинцима вам пажњу заокупљају шарене нанизане војвођанске куће, велелпна црква и осмолетка, дрвореди густих крошњи и покоји шумарци шаша, по којима је село, јелте, и добило име.
– Мени је у овом селу све лепо, широке улице, људи – наводи председница Савета Месне заједнице Јелена Марковић, која је због љубави родну Мачву заменила чистим Сремом. – Ја не бих жалила пара за кућу на селу, јер иако овде има више посла, лепше је. На селу мора доста физички да се ради, премда смо се мало одвикли од тога...
А колико пара треба за једну, како кажу тотално неусељиву кућу у Шашинцима? Скромних 45.000 евра! То само значи да је ово село и те како пожељно за живот, кад купци очито не питају превише за цену... Ипак, постоји и друга страна ове медаље.
– Овде је већа слобода, иако нам је све од администрације пренето у град – додаје заменик председнице МЗ Милан Пејић.
– Кад аутобус дође у село и окреће се у њему, онда знаш како је. А како су нам ‘90. године затворили петљу за прикључивање на ауто-пут, тако нам је опало тржиште и као да смо одсечени. Више нам нико не свраћа, људи немају рачуна да се баве ситнијом пољопривредом, јер нема пролазника који су свраћали да купују поврће. Сад 90 одсто људи даје земљу у аренду, јер им се не исплати да обрађују пет-десет јутара, од којих су некад могли да живе и школују децу.
А деца која и оду на даље школовање, тамо и остану. Међутим, не може се рећи да живот у Шашинцима не доноси добре привредне прилике и фину зараду. Окружени Сремском Митровицом и Румом, мештани имају где да се запосле ван села, али и у њему, превасходно у индустрији меса „Недељковић”.
Место где коњи показују вештине
Од 1989. године Шашинци су постали један од центара коњарства и домаћини Фијакеријаде која се и даље несметано организује. Заједно уз још једну манифестацију – Бостанијаду – отпочели су вишедеценијску традицију богатог и квалитетног дружења, да би се од ове године ова два догађаја раздвојила и, на радост свих, одржавала у различитим терминима. А како су манифестације увек биле на две локације, збго чега ни организатори ни гости нису могли да буду у исто време на два места, оваква одлука била је пун погодак!
– Ове године је испало баш добро и све је лепо прошло на вашаришту, где организујемо Фијакеријаду – задовољан је представник Коњичког клуба „Падок” Шашинци Горан Радојчић, који је преузео организацију поменуте манифестације од првооснованог Удружења одгајивача расних коња „Кас”. – У селу имамо сигурно 70-80 коња, углавном липицанера, а мало је њих који имају педигрирана грла. Идемо и на друге Фијакеријаде, у Пожаревац, Влајковац, Стапар, Каћ, Темерин, овде код нас у околини. Ја волим кад нама дођу са свих страна, па сваки учесник добије мали пехар да им остане успомена из Шашинаца.
Осим Фијакеријаде, чланови Коњичког клуба, којих има петнаестак, организују и доделу пакетића са Деда Мразом, у сарадњи са Месном заједницом, као и терање Божића.
– Иако смо мало скрајнути, ипак смо прометни, нарочито због камиона које има месара. Али за сад немамо проблема са саобраћајем, сви смо већ навикли, а и деца су научена како да функционишу – додаје Марковић.
– Зато нам је тренутно, осим капеле коју ове године најзад завршавамо, најнеопходнији пут који би Улицу Светозара Милетића спојио са путем Сремска Митровица-Вогањ, код Централног гробља, што би нам значајно скратило путовање. Тај пут је предвиђен још одавно.
Осим наведеног, Шашинчани се надају и канализацији, као и реновирању основне школе за шта треба да добију дозволу од ресорног Завода за заштиту споменика културе, и то за санацију фасаде и крова.
– Можемо да се похвалимо да смо уклонили четири дивље депоније и на месту једне ћемо направити паркић за децу. Подмладили смо и парк у центру, поставили смо нова аутобуска стајалишта, изградили нову амбуланту, а од ове године смо увели да свако рођено дете добије дукат. У плану нам је да средимо једну просторију за Удружење пензионера, средићемо пијацу, а трудимо се и да обезбедимо банкомат и вађење крви у нашој амбуланти бар једном недељно – набраја наша саговорница, додајући да се труде да свим мештанима омогуће адекватне услове за живот.
Вредне руке и талентоване душе
Ближи се септембар, а самим тим и 30. рођендан Удружења жена „Десанка Максимовић” које окупља десетак вредних дама из Шашинаца, разних талената и интересовања.
– Свашта лепо радимо, од декупажа, веза, шивења, прикупљамо старе ствари по селу, сликамо, правимо сувенире и тематске поклоне, организујемо разне манифестације, идемо на игранке, а овако се окупљамо и дружимо двапут недељно – прича нам председница удружења Љиља Поповић. – Имамо силне пехаре, етно и спомен собу!
И док се велика сала у којој седимо сјаји од награда, етно соба одише традицијом и рукотворинама карактеристичним за ове крајеве, а спомен соба подсећа на све великане из Шашинаца који су дали своје животе за слободу свог места.
Осим вредних руку, Удружење жена „Десанка Максимовић” може да се похвали и вредним умовима, нарочито талентованом Слађаном Живковић која пише поезију, која је укоричена у збирци „У име љубави”, док тренутно ради и на првом роману.
– Све песме су аутобиографске, а будући да веома дуго пишем, имам материјала за још једну збирку – вели Живковић.
Тако је идеја и да, осим две велике манифестације – Фијакеријаде и Бостанијаде – од августа покрену једну која би била попут Културног лета, намењена свим генерацијама које би викендом могле да се окупљају око разноврсног програма.
– Тренутно нам у селу функционише Фудбалски клуб „Слобода”, мада на мишиће и играчи су нам са стране, док клинци тренирају по околним местима. Али имамо девојчице које се баве атлетиком и постижу баш лепе резултате. Доле у овом Дому имају фискултурну салу и теретану – надовезује се Пејић.
Знаменитости које сведоче о историји
Према подацима које су нам предочили у Месној заједници, а које је приредио хроничар села Радован Срдић, Шашинци спадају у ред најстаријих насеља у Срему. Оно се најпре налазило нешто источније од данашње локације, уз Саву, под именом Фосе и(ли) Кучетинци, али како се река изливала, насеље је премештено и спојено са још три околна. Како је подручје било обрасло шашама, село је тако и добило (ново) име.
Шашинци такође могу да се похвале и црквом која слови за једну од најстаријих у Срему, будући да је изграђена 1774. године (премда је и нешто пре ове постојала једна дашчара). Од тада је претрпела неколико грађевинских интервенција, да би 2011/12. темељно реконструисана. Такође, и данашња зграда основне школе врло је стара, изграђена 1888. године и под окриљем је Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. Међутим, први помени школства у Шашинцима датирају пак из 1749. године када је основана Мала српска вероисповедна школа са пет ученика.
Како од свих у Месној заједници најдужи стаж има секретар Живан Жика Томић, с нама је поделио свој поглед на стање у Шашинцима, како оно које је накад било, тако оно које је тренутно.
– Село се драстично променило у сваком погледу. У изгледу, људима, понашању, све је другачије... Рецимо, сад где је спомен-соба некад је била учионица и ја сам у њој завршио седми и осми разред – присећа се Томић, напомињући да се из године у годину мења и број деце који иде у вртић, што знају по количини пакетића које обезбеђују за Нову годину.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.