REZON: Kako je pravo na slobodu kretanja postalo prestup

Piše: Milorad Bojović

Što bi rekao Mil, predmet ovog teksta nije slobodna volja, već građanska i društvena sloboda. Dok je prelazio Bulevar Mihajla Pupina na obeleženom pešačkom prelazu, u petak, u po bela dana, jednog starijeg čoveka je prvo verbalno napalo dvoje od četvoro građana koji su blokirali saobraćaj na ovoj raskrsnici, a potom su ga dvojica policajaca, umesto da ga zaštite, kao kriminalca zgrabili za ruke i odgurnuli uz limenu ogradu kod podzemne garaže. Legitimisali i tretirali kao prestupnika. 

I sad, postavlja se pitanje, šta je on nezakonito učinio da bude legitimisan? Kakav je greh počinio? Šta je uradio krećući se kao pešak preko pešačkog prelaza? Zar je pravo na slobodu kretanja postalo prestup? Nedopuštena aktivnost? Kako su nezakonite blokade saobraćaja postale normalne, a slobodno kretanje zabranjeno? Toga nema u demokratskoj političkoj misli, Ustavu, niti zakonima. Ali, toga su prepuni priručnici za nenasilnu borbu protiv vlasti. Džin Šarp, Piter Akerman, Mark Palmer napisali su više knjiga o tome. I među 198 metoda borbe protiv vlasti, blokada saobraćajnica zauzima značajno mesto. 

Može izgledati beznačajno, ali nije. To nije pitanje jednog čoveka. To je pitanje svih Novosađana. To je pitanje elementarnih i fundamentalnih relacija i odnosa u zajednici. Kako god posmatrali, iz kog god ugla to tumačili, ne može postojati grupa ljudi, ma kako ona bila velika ili malobrojna, koja druge sme i može sprečiti da se kreću. I zato ne treba da čudi protest ispred uprave policije.

Odakle im pravo da ljudima ne dozvoljavaju da se slobodno kreću? Ko im je to pravo dao? Ako žele da se pozovu na svoja demokratska prava i slobode, podsetiću ih da je sloboda kretanja uz pravo na život jedno od najvažnijih ljudskih prava. I lepo u Ustavu piše da se može ograničiti samo radi obezbeđivanja javnog reda i mira i u uslovima vanrednog i ratnog stanja. I to samo u obimu u kojem je 
to neophodno. 

Oni koji blokiraju ulice, i oni koji podržavaju blokade, reći će zašto je morao da ide baš tuda, kada mi svakog petka u 11.52 blokiramo glavnu saoraćajnicu u centru Novog Sada? Bolje je pitanje zašto oni njega i sve druge građane sprečavaju da idu kud im srce žudi? Možda je ta raskrsnica najkraća ruta za poslove koje ima da obavi! Možda je to putanja kojom najviše voli da se kreće. Možda tuda ide po višedecenijskoj navici. Ali, zapravo sve to nije važno. Odakle njima pravo da ljudima ne dozvoljavaju da se slobodno kreću? Ko im je to pravo dao? Ako žele da se pozovu na svoja demokratske slobode, podsetiću ih da je sloboda kretanja uz pravo na život jedno od najvažnijih ljudskih prava. I lepo u Ustavu piše da se može ograničiti samo radi obezbeđivanja javnog reda i mira i u uslovima vanrednog i ratnog stanja. I to samo u obimu u kojem je to neophodno. 

Takođe, uz ličnu slobodu i bezbednost, Ustav propisuje i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. Kad slobodnog čoveka, koji ne čini nikakav prestup grubo zaustavlja i legitimiše policija to je napad na njegovu čast, dignitet i integritet. Pritom treba znati da je policija po Ustavu dužna da građanima garantuje i obezbedi slobodu kretanja, a ne da podržava njenu suspenziju. 

Sve koji žele da se pozovu na pravo izražavanja političkog protesa blokadom saobraćajnica, podsetiću da je to zloupotreba prava jer narušava prava ostalih građana. Čuveni liberalni filozof Isaija Berlin ističe da svaki čovek ima apsolutna prava da radi šta god poželi, ali samo ako to ne ugrožava prava i dostojanstvo drugih. Isto to kaže i slavni profesor Univerziteta u Sorboni Aleksandar Kožev. Svako ima apsolutnu slobodu u odnosu na treća lica, ako time ne zadire u neko njihovo pravo. 

I sad, ne treba biti Sokrat pa razumeti da slobodno kretanje, osim što je prirodno i neosporivo ljudsko pravo, ima svoje civilizacijske i demokratske vrednosti. Slobodno kretanje spada u domen dostojanstva ličnosti. Samo osuđenicima nije nedopušteno da se kreću slobodno. I ko god drugog pokuša da onemogući da ide kud god mu duša žudi, čini prestup. Nikako obrnuto! To je nedopustiva i opasna zamena teza. Pravo na protest ne može biti iznad prava čoveka da neometano obavlja najredovnije životne aktivnosti. Zabrana slobode kretanja se u demokratskim društvima definiše kao prestupništvo. Uzurpacija nije pravo. Onemogućavanje ljudi da se slobodno kreću spada u samovlašće. Osnivanjem demokratske zajednice ukinuta su pravila divlje horde i Divljeg zapada, u kojima su samovlašće i zakon jačeg i glasnijeg bili mera stvari. 

Ne mogu da se porede pravo na blokadu ulica i pravo ljudi na slobodan i neometan život. Ne sme se dopustiti takva zamena teza. Ko god želi da prostestuje treba to da radi ne ometajući redovan život zajednice. Ne ograničavajući druge, koji ne dele njihove stavove i mišljenja, da slobodno i neomatano obavljaju uobičajene životne aktivnosti. Novi Sad ima više trgova, pa ko god želi da iskaže svoj bunt, neslaganje, protest može to da radi do mile volje.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću