KO NAJBRŽE SAGOREVA NA POSLU? Psihoterapija postala luksuz koju radnici ne mogu da plate TERAPIJA SKUPLJA OD MINIMALCA
Evropski radnici su pod konstantnim pritiskom od geopolitičke krize, vrtoglavi troškovi života i napredak automatizacije koji „diše za vratom“ mnogim radnim mestima stvorili su savršenu oluju za masovno sagorevanje.
Odlazak kod terapeuta nameće se kao logično rešenje, ali najnoviji izveštaj Eurofonda donosi otrežnjujuću istinu, za mnoge je mentalno zdravlje postalo nedostižan luksuz.
Statistika pokazuje da deset privatnih sesija kod psihoterapeuta, koje su često minimum za bilo kakav pomak, u pojedinim zemljama može da „pojede“ celu mesečnu minimalnu zaradu, pa čak i više od toga, prenosi Euronews Health.
Gde je terapija najskuplja?
Kada se uporede cene sesija sa platama, slika Evrope postaje vrlo neujednačena:
Ekstremni slučajevi (Rumunija i Grčka): U Rumuniji 10 sesija može koštati i do dva i po puta više od minimalne plate. Slično je i u Grčkoj, gde ovaj trošak iznosi oko 170% minimalca.
Paradoks Nemačke: Iako je ekonomski lider, privatno osiguranje u Nemačkoj često ne pokriva psihoterapiju, a jedna sesija košta između 100 i 150 evra. Za radnika na minimalcu, deset termina znači odlazak dve trećine plate.
Primeri dobre prakse (Irska i Francuska): Irska se izdvaja kao jedna od najpristupačnijih zemalja – 10 sesija tamo iznosi oko trećine minimalne plate. U Francuskoj sistem javnog zdravstva refundira do 60% troškova, što terapiju čini dostupnom širokom krugu ljudi.
Ko su „najugroženije“ profesije?
Izveštaj jasno mapira sektore u kojima je emocionalna iscrpljenost postala svakodnevica. Na vrhu liste su:
Zdravstvo i socijalni rad (24,5%)
Ugostiteljstvo i turizam (23%)
Obrazovanje (20%)
Zanimljivo je da su najniže stope rizika od sagorevanja zabeležene u IT sektoru (13,1%) i javnoj administraciji, gde su uslovi rada očigledno stabilniji, a pritisak direktnog kontakta sa ljudima manji.
Na kraju dana, pitanje nije samo da li zaposleni žele da potraže pomoć, već da li to sebi mogu da priušte. Ako terapija košta više od plate, burnout postaje neizbežna stavka u godišnjem bilansu svake kompanije.
