TRAUME IZ DETINJSTVA DOŠLE NA NAPLATU „Deca sa ključem oko vrata“ danas najviše pate, a plaše se da traže pomoć
Dok se milenijalci i generacija Z često nazivaju „terapijskim generacijama“ zbog otvorenosti prema mentalnom zdravlju, postavlja se pitanje gde to ostavlja generaciju X.
Pripadnici ove grupe, rođeni između 1965. i 1980. godine, poznati su po svojoj nezavisnosti i stavu „svejedno“, jer su odrasli u vremenu kada traženje pomoći nije bilo normalizovano. Ipak, sve više članova ove „zaboravljene“ generacije danas traži stručnu pomoć, a problemi sa kojima dolaze direktan su odraz njihovog specifičnog vaspitanja.
Mnogi od njih odrasli su u porodicama u kojima se o mentalnom zdravlju jednostavno nije razgovaralo. Terapija se nije smatrala alatom za razvoj, već krajnjim utočištem za koje se vezuje stigma. „Zbog toga mnogi pripadnici generacije X i dalje osećaju da bi sami trebalo da se izbore sa nevoljama“, objašnjava terapeutkinja Trejsi Daglas. Ipak, pritisci srednjih godina teraju ih da preispitaju naučenu filozofiju „stisni zube i izdrži“.
Pritisak „sendvič generacije“ i hronično pregorevanje
Jedna od najčešćih tema na terapijama je iscrpljujući pritisak takozvane „sendvič generacije“. Mnogi se istovremeno brinu o deci i o ostarelim roditeljima, što stvara ogroman finansijski i emocionalni teret. U proseku provode oko 21 sat nedeljno brinući o roditeljima, dok trećina njih i dalje finansijski pomaže svoju odraslu decu.
Čak 42 odsto pripadnika ove generacije oseća se hronično preopterećeno, što je najviše od svih starosnih grupa. Odgajani da budu samostalni, često kao „deca sa ključem oko vrata“, naučili su da probleme rešavaju sami. Ova hipernezavisnost s vremenom postaje pretežak teret, a terapija je često prvi trenutak kada sebi dozvole da uspore i osete ono što se u njima nakupljalo decenijama.
Preispitivanje brakova i odjeci detinjstva
Srednje godine su i vreme preispitivanja dugogodišnjih veza. Terapeuti primećuju velike krize u partnerskim odnosima, naročito kod heteroseksualnih parova. Nakon decenija nošenja emocionalnog tereta za celu porodicu, mnoge žene iz generacije X shvataju da bi radije bile same i biraju mir. S druge strane, muškarci udaraju u zid gde stoički stav i emocionalna distanca više ne donose rezultate.
Iza mnogih današnjih problema stoje neprerađene rane iz detinjstva. Ova generacija je odrastala uz visoke stope razvoda i kulturu koja je slavila čvrstinu umesto nežnosti. Čak 62 odsto njih doživelo je neku vrstu nedaće u ranom dobu, ali je tek mali broj to ikada rešio kroz razgovor sa stručnjakom.
Od anksioznosti do menopauze
Finansijska anksioznost je takođe gorući problem. Suočeni su sa brigama kako da školuju decu u svetu koji je znatno skuplji nego pre, dok istovremeno shvataju da njihovi roditelji često nemaju plan za dugotrajnu negu. Uz sve to, žene iz ove generacije su prve koje otvoreno govore o perimenopauzi i menopauzi, tražeći podršku za hormonske i identitetske promene.
Iako su odrasli sa predrasudama prema psihologiji, pripadnici generacije X su među najposvećenijim klijentima kada jednom uđu u ordinaciju. Ispod sve te naučene samostalnosti nalazi se generacija kojoj nikada zapravo nije bilo dozvoljeno da ima svoje potrebe, a terapija im konačno daje taj neophodan prostor.
