DA LI NAŠ MOZAK “PAMTI” SVAKI SLATKIŠ? Evo kako ishrana bogata šećerima zapravo utiče na naše pamćenje

Posežemo za slatkišima, iako znamo za mnoge fizičke i metaboličke rizike usled viška unetog šećera, kao što su gojaznost, dijabetes, karijes, pa čak i uticaj na pamćenje. Naučnici su ispitivali kako i koliko možemo da popravimo štetu promenom ishrane.

Prema novom sistematskom pregledu i meta-analizi , moguće je preokrenuti kognitivne efekte šećerne ishrane kod glodara, ali verovatno samo delimično jer, neka oštećenja se javljaju čak i nakon usvajanja zdravijih prehrambenih navika.

Smanjenje unosa šećera može poboljšati pamćenje kod glodara koji su prethodno hranjeni namirnicama bogatim šećerom, pokazala je studija, ali ne vraća pamćenje na nivo njihovih vršnjaka koji su konstantno hranjeni zdravom ishranom.

Prethodna istraživanja su povezala način ishrane sa visokim sadržajem masti i šećera (HFHS) sa nizom neurokognitivnih i bihevioralnih efekata, ali ostaje nejasno koliko su ti efekti trajni ako se ishrana poboljša.

Za potrebe nove studije, istraživači su analizirali rezultate 27 pretkliničkih studija koje su uključivale kontrolisane eksperimente na pacovima i miševima, nadajući se da će osvetliti kako prelazak sa HFHS dijeta na zdraviju hranu utiče na kogniciju.

„Naši rezultati pokazuju da poboljšanje kvaliteta ishrane zaista koristi pamćenju“, kaže vodeća autorka Simon Ren, biopsiholog na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju (UTS) u Australiji. „Ali ta poboljšanja su bila nepotpuna. Čak i nakon nedelja zdrave ishrane, pamćenje se nije vratilo na nivo koji se vidi kod životinja koje nikada nisu jele nezdravu ishranu", dodala je.

Sprovođenjem sistematskog pregleda i meta-analize, Renova i njene kolege su nastojale da otkriju široke obrasce koji proizlaze iz više od dvadesetak studija.

Fokusirali su se na ishranu i pamćenje, ali su pratili i druge potencijalne indikatore kognitivnih efekata kao što su opšta aktivnost, motivacija za hranu i ponašanje slično anksioznosti ili depresiji.

Među glodarima koji su hranjeni nezdravim namirnicama najmanje dve nedelje, oni koji su prešli na zdraviju hranu najmanje 24 sata konstantno su bolje prolazili na testovima pamćenja od onih koji su nastavili da jedu brzu hranu, pokazala je studija.

Nijedna druga kognitivna mera nije pokazala konzistentna poboljšanja povezana sa promenama u ishrani, što sugeriše da su efekti bili specifični za pamćenje.

Efekti pamćenja razlikovali su se u zavisnosti od podtipova ishrane, sa značajnim povećanjem koje je primećeno kod modela koji koriste namirnice sa visokim sadržajem masti, ali ne i kod ishrane sa visokim sadržajem šećera ili sa visokim sadržajem šećera.

„Videli smo jasnija poboljšanja pamćenja nakon što je ishrana sa visokim sadržajem masti zamenjena zdravom hranom. Ali ishrana bogata dodatim šećerom, uključujući ishranu bogatu i mastima i šećerom, pokazala je malo dokaza o oporavku. To sugeriše da šećer može biti ključni faktor u ograničavanju oporavka pamćenja", kaže Renova.

Pamćenje, učenje i regulisanje apetita

Modeli glodara bili su ključni u izolovanju efekta ishrane na pamćenje, objašnjava viši autor Majk Kendig, biopsiholog na UTS-u.

„Kod ljudi, promene u ishrani se obično javljaju uz promene u vežbanju, raspoloženju i dnevnim rutinama, što otežava razdvajanje efekata same ishrane na funkciju mozga“, kaže Kendig.

Čini se da se sve ovo usredsređuje oko hipokampusa, regiona mozga koji igra vitalne uloge u pamćenju i učenju – i učestvuje u regulisanju apetita.

Ishrana koja ima visok sadržaj glutena kod ljudi je i ranije povezivana sa smanjenom zapreminom i funkcionisanjem hipokampusa, što je povezano i sa novom studijom.

„Naši nalazi ukazuju na to da promena ishrane prvenstveno poboljšava prostorno pamćenje zavisno od hipokampusa, što naglašava dokaze da je hipokampus posebno osetljiv na promene u ishrani i druge faktore okoline“, pišu istraživači u novoj studiji.

Uprkos oštećenju pamćenja, poenta nije da očajavate zbog sveg šećera koji ste već pojeli, već da prepoznate visoke rizike i da što pre smanjite unos šećera.

„Postoji opšteprihvaćeno verovanje da su efekti nezdrave ishrane lako reverzibilni. Ovi rezultati ukazuju na to da, barem kada je u pitanju pamćenje, slika može biti komplikovanija, posebno kada je ishrana bogata dodatim šećerom. Poboljšanje kvaliteta ishrane je i dalje vredno truda. Ali zaštita zdravlja mozga može zavisiti i od izbegavanja dužeg izlaganja nezdravoj ishrani, umesto pretpostavke da se efekti uvek mogu potpuno poništiti kasnije", izjavio je Kendig.

Studija je objavljena u časopisu Nutritional Neuroscience, a prenosi RTS