VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA TURIZAM, ALI NE I OVO Bez poverenja i autentičnog doživljaja nema gostiju

Ovo je jedan od zaključaka panela „AI u turizmu: od eksperimenta do standarda“, održanog u okviru regionalne konferencije posvećene primeni veštačke inteligencije u marketingu i promociji turističkih destinacija i usluga.

Direktor Asocijacije turističke industrije Srbije (ATIS) Dejan Veselinov istakao je da je veštačka inteligencija ubrzala sve procese i omogućila bolje profilisanje korisnika turističkih usluga, kako prilikom kreiranja turističkih proizvoda, tako i prilikom oblikovanja celokupnog iskustva putovanja.

„Ljudi danas ne putuju samo da bi videli određene atrakcije, već da bi doživeli iskustvo. Putovanja su sve personalizovanija, a veštačka inteligencija je tome značajno doprinela. Današnji turisti mnogo bolje znaju šta žele, dok pružaoci usluga uz pomoć AI alata mogu lakše da prepoznaju njihova interesovanja i prilagode ponudu njihovim potrebama“, objasnio je Veselinov.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija doprinela je boljoj ravnoteži između brenda koji kompanija ili destinacija želi da predstavi i slike koju o njoj imaju potencijalni gosti.

Govoreći o tome da li će AI u potpunosti zameniti klasične oblike marketinga i promocije, Veselinov smatra da je to pre svega generacijsko pitanje.

„Kao kompanija morate da znate ko su vaši gosti, da li su mladi ili pripadaju starijoj populaciji, i da se tome prilagodite. Ali ključna reč u turizmu je poverenje. Gost mora da stekne poverenje u onoga ko mu pruža uslugu“, naglasio je on.

S druge strane, direktor kompanije HUB 201 Stefan Badža uveren je da će mnoge današnje poslove u budućnosti preuzeti agenti veštačke inteligencije, jer omogućavaju potpunu personalizaciju putovanja u skladu sa željama korisnika i to za znatno kraće vreme.

On upozorava da bi turistički subjekti koji ne budu pružali dovoljno informacija o svojim destinacijama, proizvodima i uslugama mogli da postanu nevidljivi za sisteme veštačke inteligencije i pretraživače koji iz tih izvora prikupljaju podatke.

Badža smatra da AI već sada može uspešno da zameni klasične turističke agente u velikom delu posla, jer je sposobna da ponudi širi i kvalitetniji spektar informacija. Istovremeno, manjim hotelima i drugim turističkim objektima može pomoći da brzo i jeftino kreiraju marketinške i promotivne sadržaje.

Kada je reč o turističkoj ponudi Srbije, Veselinov naglašava da je najvažnije stvarati autentična iskustva koja će posetiocima ostati u sećanju.

„Imamo ruralni turizam, gastronomiju, aktivni turizam, planinarenje, pešačenje... Iz tih oblika turizma nastaju konkretni turistički proizvodi, a iz njih turistički paketi. To znači da gost neće samo jahati konja ili gledati lep predeo, već će dobiti priliku da doživi nešto jedinstveno i autentično“, rekao je Veselinov.

Kao primer uspešne promocije naveo je nekadašnje predstavljanje knjige i turističke ture kroz beogradske lagume na sajmu turizma u Berlinu, što je privuklo veliku medijsku pažnju i bez dodatnog oglašavanja promovisalo Beograd kao specifičnu turističku destinaciju.

Ipak, upozorava da preterano ulepšavanje stvarnosti može da proizvede suprotan efekat.

„Najgore što može da se dogodi u turizmu jeste da gost dobije obećanje koje ne odgovara stvarnosti. Ako se razočara, gubite njegovo poverenje, a to je najveći problem koji jedna turistička destinacija može da ima“, naglasio je Veselinov.

Kao primer uspešnog brendiranja naveo je malinu.

„Ako govorimo da je malina naš strateški proizvod, nije dovoljno samo da pričamo da smo veliki izvoznici. U svakom kafiću i restoranu trebalo bi da postoji kolač od malina, sok od malina, šejk od malina i sve drugo što može da se napravi od tog voća. Tako se gradi brend“, poručio je direktor ATIS-a.

(Biznis.rs)