ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА МЕЊА ТУРИЗАМ, АЛИ НЕ И ОВО Без поверења и аутентичног доживљаја нема гостију
Туристичка индустрија Србије могла би много више да користи вештачку интелигенцију у различитим пословним процесима, од маркетинга до продаје, што би донело значајне уштеде времена и новца. Ипак, за развој туризма и привлачење посетилаца и даље је пресудно поверење које се гради пре свега кроз лични контакт и стварно искуство.
Ово је један од закључака панела „АИ у туризму: од експеримента до стандарда“, одржаног у оквиру регионалне конференције посвећене примени вештачке интелигенције у маркетингу и промоцији туристичких дестинација и услуга.
Директор Асоцијације туристичке индустрије Србије (АТИС) Дејан Веселинов истакао је да је вештачка интелигенција убрзала све процесе и омогућила боље профилисање корисника туристичких услуга, како приликом креирања туристичких производа, тако и приликом обликовања целокупног искуства путовања.
„Људи данас не путују само да би видели одређене атракције, већ да би доживели искуство. Путовања су све персонализованија, а вештачка интелигенција је томе значајно допринела. Данашњи туристи много боље знају шта желе, док пружаоци услуга уз помоћ АИ алата могу лакше да препознају њихова интересовања и прилагоде понуду њиховим потребама“, објаснио је Веселинов.
Према његовим речима, вештачка интелигенција допринела је бољој равнотежи између бренда који компанија или дестинација жели да представи и слике коју о њој имају потенцијални гости.
Говорећи о томе да ли ће АИ у потпуности заменити класичне облике маркетинга и промоције, Веселинов сматра да је то пре свега генерацијско питање.
„Као компанија морате да знате ко су ваши гости, да ли су млади или припадају старијој популацији, и да се томе прилагодите. Али кључна реч у туризму је поверење. Гост мора да стекне поверење у онога ко му пружа услугу“, нагласио је он.
С друге стране, директор компаније HUB 201 Стефан Баџа уверен је да ће многе данашње послове у будућности преузети агенти вештачке интелигенције, јер омогућавају потпуну персонализацију путовања у складу са жељама корисника и то за знатно краће време.
Он упозорава да би туристички субјекти који не буду пружали довољно информација о својим дестинацијама, производима и услугама могли да постану невидљиви за системе вештачке интелигенције и претраживаче који из тих извора прикупљају податке.
Баџа сматра да АИ већ сада може успешно да замени класичне туристичке агенте у великом делу посла, јер је способна да понуди шири и квалитетнији спектар информација. Истовремено, мањим хотелима и другим туристичким објектима може помоћи да брзо и јефтино креирају маркетиншке и промотивне садржаје.
Када је реч о туристичкој понуди Србије, Веселинов наглашава да је најважније стварати аутентична искуства која ће посетиоцима остати у сећању.
„Имамо рурални туризам, гастрономију, активни туризам, планинарење, пешачење... Из тих облика туризма настају конкретни туристички производи, а из њих туристички пакети. То значи да гост неће само јахати коња или гледати леп предео, већ ће добити прилику да доживи нешто јединствено и аутентично“, рекао је Веселинов.
Као пример успешне промоције навео је некадашње представљање књиге и туристичке туре кроз београдске лагуме на сајму туризма у Берлину, што је привукло велику медијску пажњу и без додатног оглашавања промовисало Београд као специфичну туристичку дестинацију.
Ипак, упозорава да претерано улепшавање стварности може да произведе супротан ефекат.
„Најгоре што може да се догоди у туризму јесте да гост добије обећање које не одговара стварности. Ако се разочара, губите његово поверење, а то је највећи проблем који једна туристичка дестинација може да има“, нагласио је Веселинов.
Као пример успешног брендирања навео је малину.
„Ако говоримо да је малина наш стратешки производ, није довољно само да причамо да смо велики извозници. У сваком кафићу и ресторану требало би да постоји колач од малина, сок од малина, шејк од малина и све друго што може да се направи од тог воћа. Тако се гради бренд“, поручио је директор АТИС-а.
