(VIDEO) OVDE SE RUČAK PRIPREMA U VULKANU Podseća na nešto što bismo naručili u srpskoj kafani, ali...
Na prvi pogled ostrvski specijalitet poznat kao kozido das furnas (cozido das furnas) ne razlikuje se od nečega što bismo i u Srbiji naručili u kafani. U pitanju su različite vrste mesa sa povrćem koje se služe u glinenoj posudi, ali je način spremanja jela vrlo specifičan.
Kada kažemo Portugal, obično pomislimo na okean, Porto, Lisabon ili dobra vina, a manje na Azorska ostrva koja se nalaze usred Atlantika.
Azori se sastoje od devet vulkanskih ostrva, udaljenih oko 1.500 kilometara od kontinentalnog Portugala, a odlikuje ih bujna vegetacija, bez velikih vrućina ili hladnoća. Ipak, vlažnost vazduha je velika jer kiša može pasti u svakom trenutku te nemojte mnogo da se uzdate u vremensku prognozu.
Sao Miguel je najveće ostrvo Azora i krase ga brojna jezera, divni vidikovci, termalni izvori kao i najstarija plantaža čaja u Evropi.
Ono što se posebno izdvaja na Sao Migelu je lokalna kuhinja, tačnije, jelo koje stiže pravo iz vulkana!
Na prvi pogled ostrvski specijalitet poznat kao kozido das furnas (cozido das furnas) se ne razlikuje od nečega što bismo i u Srbiji naručili u kafani, u pitanju su različite vrste mesa sa povrćem u glinenoj posudi, ali je način spremanja jela vrlo specifičan.
Nisu potrebni ni struja ni gas, već samo malo strpljenja dok se meso i povrće kuvaju zahvaljujući toploti vode i vulkanske zemlje.
Kuvari najpre pripremaju više vrsta mesa i kobasica, kao i povrće poput krompira, kupusa i šargarepe. Sastojci tokom kuvanja puštaju sopstvene sokove u kojima se dugo krčkaju na pari. Najvažniji, a mnogima i najteži deo recepta jeste rano ustajanje. Kuvari se bude u četiri sata ujutru kako bi spustili lonce u rupe duboke oko jednog metra odakle se uzdižu vulkanska isparenja.
Priprema ovog specijaliteta, koji u Portugalu ima sličan status kao peka u Hrvatskoj ili sač u Srbiji, prvenstveno je muški posao. Iako ima i žena koje to vešto rade, najlakše je u paru spustiti težak lonac. To najčešće čine očevi sa sinovima, prenoseći im porodične tajne kuvanja koje se čuvaju generacijama.
Kozido se kuva između šest i osam sati na temperaturi od oko 100 stepeni Celzijusa i to je tako već gotovo jedan vek.
Nekada se nisu koristili lonci sa poklopcima, već su se namirnice umotavale u čaršave i spuštale u rupe. Kuće na ostrvu koje u svojim dvorištima imaju gejzire sa toplom vodom redovno ih koriste za pripremu pasulja, jela od bakalara i drugih lokalnih specijaliteta.
Kako se naručuje kozido das furnas?
To je nešto u čemu turisti često greše. Kada stignu u mesta Furnas ili Sete Cidadeš, prilično gladni, i dođu do određenih restorana, mogu pomisliti da ne rade. To je zato što su lonci sa jelima već pripremljeni prethodnog dana. Savet je da se obrok rezerviše najmanje jedan dan unapred, možda čak i do tri dana unapred u julu i avgustu kada su veće gužve.
Lokalci preporučuju da se na ručak dođe oko 14 časova ili kasnije. Jelo je najbolje u prvom satu nakon što se izvuče iz zemlje. Idealno je rezervisati termin između 12.30 i 13 časova.
Podrazumeva se da kozido das furnas podeliti dve ili više osoba, pa ako putujete sami, naglasite da je za jednu osobu.
Potpuno iskustvo ipak podrazumeva dolazak oko 10.30, kada se lonci vade iz vulkanskog tla, a zatim odlazak na ručak. Na kraju se možete zasladiti uz Bolo Lêvedo, tradicionalno azorsko slatko pecivo.
Jezero u vulkanskom krateru
Osim u jelu, na ovom području možete da uživate u nestvarnoj prirodi.
Lagoa das Furnas jedno je od najpoznatijih mesta na Azorskom arhipelagu i nezaobilazna destinacija na ostrvu Sao Miguel. Ovo prelepo jezero se nalazi u mestu Furnas.
Smešteno unutar drevnog vulkanskog kratera, Lagoa das Furnas zauzima značajan deo kaldere vulkana Furnas.
Vulkan nije eruptirao još od 1630. godine, ali se mogu videti stalna isparenja zbog čega je i moguće kozido pripremiti na tako jedinstven način.
Caldeiras das Furnas (kotlovi Furnasa) i Fumarolas das Furnas (fumarole Furnasa) posebno se izdvajaju po svojoj neprekidnoj vulkanskoj aktivnosti. Ove aktivne fumarole i geotermalni izvori oslobađaju paru i gasove, pri čemu se temperature kreću između 66 i 93 stepena Celzijusa, što ih čini izuzetnim prirodnim fenomenom.
Jezero nije za kupanje, tako da ga možete samo slikati i uživati u krajoliku.
Sama dolina Furnas je klasifikovana kao zaštićeni pejzaž koji obuhvata oko 3.150 hektara. Jezero je centar mnogo većeg geotermalnog sistema, ista toplota koja pokreće ključanje u kalderama na južnoj obali napaja i termalne bazene u baštama Tera Nostra i Poça da Dona Beija, udaljenim svega pet minuta vožnje.
Eruptivna aktivnost iz 1630. godine, koja je formirala današnju strukturu jezerskog basena, preoblikovala je čitavu dolinu, a ivice starog kratera i danas se mogu uočiti ako se stane na vidikovac Pico do Fero i pogleda naniže.
Većina drveća koje okružuje jezero predstavlja sekundarnu lovorovu šumu, prvobitna vegetacija je posečena tokom 19. veka, a obnova pokazuje koliko je ovaj ekosistem snažan.
